Почетна страница > Новости
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
Моногамију је тешко издржати?
26.01.2011. год.
Од настанка свијета ломе се копља о томе постоји ли, и који је то модел који обезбјеђује најбољи однос између мушкарца и жене.
Нема коначног одговора да ли је то моногамија, бигамија, полигамија или полиандрија, у којој је жена у матријархатским друштвима живјела са више мушкараца.
Једно је сигурно, у зависности од културе у којој су рођени и одрасли, људи покушавају да се, у складу са задатим друштвеним нормама, и понашају. Већина их свјесно прихвата, иако је у људској природи да у одређеним околностима промијене партнера ако их он не задовољава, напомињу многобројни теоретичари.
Било како било, моногамни партнерски однос представља императив савремене цивилизације за све људе који припадају моногамној култури на темељима хришћанског концепта. На ово указује психотерапеут Александра Јанковић, истичући да су традиционалне вриједности суштинска одредница сваког људског понашања, па и оног које се тиче мушко-женских односа.
"Моногамна веза представља једини прави однос између двоје људи, и по закону и по хришћанском начелу. На основу сакупљених знања и искустава за цркву је брак света тајна. Наравно, ни ванбрачна заједница не крши хришћанска начела ако су мушкарац и жена, у односу који граде, окренути искрено једно према другом.
Ако говоримо о браку, он представља заједницу два бића која теже равноправности и подједнаком узимању одговорности. Од подјеле одговорности умногоме зависи какав ће бити њихов однос и да ли ће бити испуњен принцип задовољства. Уосталом, заједница двоје људи је једини друштвено прихватљив кодекс понашања", каже за "Живот плус" Александра Јанковић.
За актере који нису задовољни својом улогом у овако установљеном односу, или су им се, напросто, распршила очекивања са почетка идиличне обећавајуће љубавне приче, постоје два излаза. Да у моногамији остану затворени, очекујући мрвице изгубљеног задовољства, или да своје жеље и очекивања усмјере изван заједнице у којој обитавају, упуштајући се у везу са једном или више особа.
Е, ту већ почиње прича о полигамији о којој влада подијељено мишљење. Заговорници моногамних веза, оштро гледају на полигамију, увек спремни да је критикују. Полигамне односе често критикују и они који би радо да пробају забрањено воће, али немају 'петљу'.
Полигамија није законом дозвољена, а ни са етичког становишта није прихватљива. За људе склоне да буду са више особа, каже се да су у 'такмичарским играма'. За оне који су у официјелним везама каже се да имају 'дупло књиговодство'.
"Без обзира на искрену жељу, тешко је остати доследан до краја и бити само са једном особом. Релативно мали број људи интимно потписује уговор са самим собом и са мишљу 'док нас смрт не растави'. У почетку тако то углавном и бива. Али, како вријеме одмиче, оно што их је спојило бива потиснуто под притиском разлика које су све уочљивије. Ко нема снаге да се за своју везу избори, и разлике сведе на најмању могућу мјеру, иде, условно речено, линијом мањег отпора. Или се одлучује на развод, или остаје у вези сатканој од лажи, правећи излете, када год се за то пружи прилика. Ово само показује да у љубави нема гаранција."
У сваком случају, депримирајуће је сазнање да се у везу са једном особом ступа са најбољом намјером, а да околности све то касније демантују. Тачно је да оваквом ставу умногоме доприноси култура, која је данас прилично хедонистичка и егоистична. У том смислу други људи, ко год они били, служе за задовољење сопствених потреба.
Шта је јаче - уживање или грижа савести
У задовољавању сопствених потреба по сваку цијену предњаче људи са врло израженим егом. Они потпуно ноншалантно почињу да се питају зашто не пробати нешто више. Врло су озбиљни и крајње мотивисани за тако нешто. Искушење је превелико да би устукнули. Само је питање одлуке када ће акција почети, јер се и та идеја јавила у погодном тренутку.
А онда, опијени задовољством, нашли су се у зачараном кругу. Људи са оваквом врстом проблема углавном не могу дуго остати скривени, тако да њихов партнер остаје запрепашћен издајом и преваром. После болног разоткривања разлаз је најчешће једино решење, јер се овакве ствари тешко праштају.
"Има и другачијих ситуација, где један партнер воли онога са ким живи, остаје у вези или браку, али чини превару, одлази и враћа се. Људи који су учинили превару имају велики степен покајања, али и задовољства. У сваком случају, јасно им је да су учинили нешто ружно. Међутим, човек има огроман потенцијал за љубав и тежи да је током живота пронађе. Понекад, без обзира на идеалну формулу, осетите да вам је то нешто тесно и да бисте хтели нешто још".
"Доношењу коначне одлуке потпомаже нарцистичка и хедонистичка култура која није спремна на жртву, односно на врлину уздржања. 'Зашто да не пробам?', реченица је која представља највећу ђаволску обману. Врло често, на овај пут неизвјесности започиње се из чисте радозналости.
Никако не треба спорити да постоје и они који, поред званичног брака, одлично функционишу и у ванбрачној вези. Код већине нема блиских односа, јер блискост са одређеном особом представља драгоцјеност саму по себи, што овде углавном изостаје."
Постоје особе које само наизглед живе у савршеном браку, или вези. У таквој ситуацији, бољи је развод него лош брак, односно бољи је разлаз него лоша веза. У супротном, излети у тражењу допуњујуће половине су неминовност која се некада претвара у лутање од једног до другог партнера.
"С друге стране, истовремено очекивање љубави и секса истог интензитета може бити велика заблуда. Они не морају увек ићи заједно, руку под руку. Пракса потврђује да има доброг секса без љубави, и обрнуто. Да би се поправило оно што у односима двоје људи храмље потребно је пуно стрпљења, као и времена да се партнер добро упозна, превазиђу мане и открију сакривене врлине. Питање је само колико је особама у моногамној вези до тога стало. Ако није, бирају наизглед лакши пут до испуњења неких својих потреба и жеља, што значи да упадају у полигамију."
Да ли смо по природи полигамни
Све чешће разне научне теорије 'доказују' како су људи по природи полигамни и како није природно, или нормално да неко проведе живот са само једним партнером. Тако честа промјена партнера постаје нормална и очекивана.
"Оваквој врсти комуникације склоније су особе којима недостаје самопоштовање. Њихов мото је освајање што више 'објеката' да би сами себи изгледали вриједнији. Они се у овакве односе упуштају руковођени еротским набојем, без других емоција. Освојен циљ за њих није коначан. Он је само један у низу, који остављају потпуно равнодушно усредсређени на нови плен, и тако унедоглед".
Напомиње, такође, да су полигамији више склони људи на високој друштвеној љествици, и то пре свега мушкарци. У таквом пословном и свакодневном миљеу, њихова трансформација је неминовна. Не правдајући њихово понашање, саговорница каже да су они често готово принуђени на тако нешто. По неписаном диктату који им намећу они који 'брину о њиховим потребама', упадају у овакав зачарани круг, из кога се тешко излази.
Њихова службена путовања, 'зачињена' су пратњом којој се тешко одолијева, исто их чека у клубовима успешних, чији постају чланови... Човјек који није спреман на овакве промјене одудара, па, да би се позиционирао и опстао у новонасталом окружењу, мора да прихвати важећа правила тог затвореног система.
Самци су, такође, категорија људи склона полигамним односима. Они, по дефиницији, остају сами да би могли да управљају својом слободом на начин како то њима одговара. Они се не везују за једну особу, не зато што то не могу, већ зато што не желе. Иако на први поглед одају особу екстремно отворену, непосредну и комуникативну, кроз живот често иду са израженим осећајем инфериорности. Наравно, у сталном кокетирању са околином, осећај инфериорности се готово и не запажа.
"Љубавна превара једна је од највећих опсесија људских бића, готово колико и насиље. Неки не могу да одоле, а да не пробају забрањено воће, без обзира на то што религије забрањују љубав изван брака", наглашава Џудит Липтон, канадски психијатар, објашњавајући и зашто је моногамију тешко издржати.
"Моногамија за људе није природно стање, јер је биологија људима дала предиспозиције да упражњавају секс са више партнера. Инстиктивно једино бирају најбољег кандидата за стварање квалитетног потомства. Ако им то, из неког разлога, не успе у јавној вези, покушавају то да остваре бирањем партнера са стране."
- Извор
- Мондо(Т)
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
