Шта су показале дискусије о Косову у ПССЕ

У уторак, 25. јануара Парламентарна Скупштина Савета Европе донела је резолуцију у вези с „нечовечним опхођењем према људима и незаконитој трговини људским органима на Косову“. Документ се заснива на реферату швајцарског правника Дика Мартија (Dick Marty). Резолуција позива мисију Европске Уније на Косову да „активизира истражне радње, без обзира на то на којим дужностима се налазе потенцијални осумњичени. Свих 47 земаља-чланица Савета Европе дужне су да пруже ЕУ потребну помоћ у истрази. Тему разматра наш аналитичар Петар Искандеров.
 

Документ, који је донет у Стразбургу је прилично уравнотеженог карактера. За њега је гласала огромна већина посланика – 169 „за“ и 8 „против“ и 14 се уздржало. То значи да су документ подржале, како присталице, тако и противници самостално проглашене независности Косова. Међу онима који су гласали „против“ због разумљивих разлога, нашли су се углавном посланици из Албаније, Турске и Грузије.
 

Без обзира на то што су Приштина и Тирана пре седнице развиле активну пропагандну кампању са захтевом за одбацивање закључака Дика Мартија, већина њих је ушла у резолуцију. Између осталог, у њој се садржи апел упућен властима Албаније и Косова да „започну озбиљну и независну истрагу у погледу постојања тајних центара за држање људи, у којима су заробљеници с Косова србског и албанског порекла подвргавани нечовечном опхођењу, као и у погледу вађења унутрашњих органа ради касније трансплантације у иностранству“. Није случајно што су власти из Приштине већ изразиле своје разочарење због донетог документа, назвавши га „кораком који штети Косову“. Што је карактеристично, ПССЕ је први пут признала да су се злочини „по постојећим информацијама делимично одвијали и на албанској територији“. До сада су међународне институције деликатно заобилазиле питање о евентуалном учествовању Албаније у догађајима на Косову.
 

Међутим, донети документ не даје превише повода за оптимизам с тачке гледишта свестраног и објективног разматрања. Јер, он се ослања искључиво на цивилно-полицијску мисију ЕУ у Приштини, која се тешко може назвати непристрасним ораном. Симптоматично је то што се као први на позив за пружање помоћи одазвао НАТО – организација, која традиционално подржава Приштину. Имајући у виду да у материјалима истраге Дика Мартија фигурира бивши политички вођа „Армије за ослобођење Косова“ и садашњи актуелни премијер Хашим Тачи, тешко је замислити на који ће начин западне структуре, које га подржавају током свих последњих годиа, истраживати његове злочине против Срба. На ову чињеницу у разговору с дописником радија „Глас Русије“ пажњу је скренула руководилац Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за проучавање словенских народа РАН Јелена Гускова:
 

Главно питање је повезано с косовским Србима. Да ли они могу да се надају да ће их неко заштитити? Овакву наду им мисија ЕУ у Приштини до сада није давала због своје једностране оријентације на подршку косовских сепаратиста. Такву наду не даје ни Хашки трибунал, који је у току читаве последње деценије или игнорисао чудовишне злочине албанских сепаратиста, или је доносио ослобађајуће пресуде лидерима АОК. Има озбиљних бојазни да ћеи предстојећа истрага бити формална и да ће се фокусирати на другостепене фигуре и епизоде.
 

Уочи дебета у Стразбуру лондонске новине „Гардијан“ (The Guardian), позивајући се на документа западних војних обавештајних служби управо су Хашима Тачија назвале једном од „највећих риба“ («the biggest fish») организованог криминала на Косову. Како наводи издање, „САД и друге западне држае, подржавајући владу Косова, располагале су многим сведочанствима о његовим криминалним везама у току неколико година“. Сад ПССЕ захтева од њих да истраже злочине и зато је једноставно дужна да најстроже контролише цео процес.