Минхенска конференција о безбедности. Односи Русије и НАТО-а.
Уочи 47. Минхенске конференције о безбедности, где ће се разматрати проблеми нуклеарног разоружања, замолили смо заменика директора Института за САД и Канаду, генерал-мајора у пензији Павла Золотарева да одговори на наша питања.
Како изгледају односи Русије и НАТО-а после кавкаске кризе у августу 2008. године? Тада су је обе стране признале историјском.
Пре свега треба приметити да без обзира на позитивни тон у новој стратегији НАТО-а у погледу Русије ипак у главним ставовима у том званичном документу потврђен је стари прилаз. Шта се има и виду? Као прво, споразум о ограничењу оружавних снага у Европи. Стиче се такав утисак да остаје жеља да се искористи ова ситуација за даљи притисак на Русију ради испуњења Истамбулских споразума. Други моменат. То је потпуно игнорисање Организације споразума о колективној безбедности, тачније оне организације која објективно постоји као реални систем безбедности на постсовјетском простору, обухватајући основне државе које утичу на безбедност у том региону. НАТО, очигледно, разматра перспективу даљег проширења своје сфере утицаја ван зоне традиционалне одговорности, не жели да види друге организације у том простору. Трећи став сведочи да се, нажалост, у основним моментима не виде позитивне промене. То је оно како је означен проблем забране тактичког нуклеарног наоружања, тачније, идеја повлачења тактичког нуклеарног наоружања из Европе. У једнакој формулацији примењиво и на САД и на Русију. Али САД држе тактичко нуклеарно наоружање ван граница своје земље и континента – у Европи. И руска поставка питања о повлачењу тактичког нуклеарног наоружања из Европе сасвим је закономерна – све оружје треба да се налази на својој националној територији. А они пишу у својој стратегији да и Русија треба да изведе оружје из Европе. Тачније испада да покушавају да нам псотаве ограничења за размештање тог оружја на сопственој територији. И то су они основни моменти који су одражени у новој стратегији НАТО-а и који, наравно, изазивају одређене бојазни да позитивна реторика која ни на шта не обавезује за сада ништа не садржи. Али колико то одражава заиста реалну перспективу односа Русије са НАТО-ом? Колико може да буде условљено тиме што се за сада у нову стратегију алијансе нису осмелили да запишу нове формулације, зато што у НАТО-у постоји нејединствени став европских земаља упогледу Русије, имам у виду традиционалну Западну Европу и Источну Еропу, укључујући Пољску. И ова неслагања унутар НАТО-а могу на неки начин да се испоље у току Минхенске конференције. Време ће показати.
Може ли се рећи да смо се усвајањем новог Споразума о стратешком наоружању приближили свету без нуклеарног наоружања, или ће се на томе, како сматрају неки експерти, све и зауставити?
Ни у ком случају. Јер оба председника су подвукла да циљ остаје, али сви одлично схватају да је он далек, и кретање ка њему не може да постоји без нових споразума о стратешком офанзивном наоружању. Прво руско-америчких, и негде приликом приближавања нивоу од хиљаду бојевих пуњења може да започне већ мултилатерални формат. Зато, ако се осврнемо уназад, узимајући раније потписане споразуме између СССР и Русије са САД у тој сфери, може се говорити да је учињен први корак у том правцу – ка извршењу ставова из Споразума о нераспростирању нуклеарног наоружања, који предвиђа потпуно уништавање нуклеарног оружја. Пут је далек, кораци су мали и опрезни, али они постоје.
Неће ли став НАТО-а о европској ПРО ометати то напредовање?
То ће зависити од тога како ће се решавати питања сарадње Русије са САД и Европом у тој сфери. Ако се они не буду пунили реалним садржајем, ови кораци могу да буду обустављени.
Пред микрофоном Гласа Русије говорио је руски експерт за проблеме разоружања Павел Злотарев.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »
















