Русија против нових санкција за Иран

Нове једностране санкције против Ирана негативно ће утицати на економију ове земље и поткопати заједнички рад у оквиру групе 3+3 СБ УН у коју улазе Русија, САД, Велика Британија, Немачка, Француска и Кина. Ово је изјавио министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров у току званичне посете Лондону.

Русија сматра да је неприхатљив наставак притиска на Иран помоћу санкција, које поједине државе уводе као допуну резолуцији СБ УН 1929, усвојене прошле године. Као обично, камен спотицања је нуклеарни програм Ирана, у којем западне земље виде војну компоненту и претњу по сопствену безбедност.

Међутим још у јулу 2010. године, после дуготрајног усаглашавања, била је усвојена резолуција групе земаља којој су се придружили Русија и Кина, традиционално суздржане у погледу Ирана. Документ предвиђа санкције против исламске државе, која није у потпуности отворена за сарадњу са Међународном агенцијом за атомску енергију. Ипак неким западним државама то се учинило недовољно, и оне су увеле сопствени механизам утицаја на Исламску републику. Ова мера је сувишна, подвукао је Сергеј Лавров, узимајући у обзир да се данас могу подвргавати санкцијама оне организације које су чак индиректно умешане у ирански нуклеарни програм.

Даље санкције ће значити гушење иранске економије, стварање специјалних проблема за ставновништво. Ми не можемо да их подржимо. Говорим о томе поштено. Други моменат је везан за санкције које се уводе осим СБ УН, у једностраном поретку. Такве санкције су увеле САД, ЕУ, Јапан, Аустралија. То поткопава наш заједнички рад у оквиру групе 3+3 у СБ УН. Зато што ако се договарамо да се придржавамо колективно израђеног става, онда од овог става не сме се одступати ни у плус, ни у минус, у ономе што се тиче правних метода деловања. Испада да смо ми у СБ са огромним напором усагласили врло јаку резолуцију, коју су подржале и Русија и Кина. Она представља солидарно мишљење свих чланова групе и поткрепљена је угледном СБ. А затим оне ствари које су наши западни партнери хтели, али нису могли да укључе у ту резолуцију, они уводе у деловање путем својих једностраних одлука. То није партнерски.

Упоредо са тим Сергеј Лавров је истакао да се само санкцијама проблем не исцрпљује. Јер јасно је да сваки притисак изазива синдром реакције. Међународна заједница треба да се увери да нема војне компоненте у иранском нуклеарном програму не само уз помоћ игре мишићима, већ и уз примену сасвим нових, „креативних“ прилаза. Ако то успе. Иран ће постати савесни ненуклеарни члан Споразума о нераспростирању нуклеарног наоружања и са том земљом ће моћи да се граде пуноправни партнерски односи.