Прва космичка кућа

Пре 25 година у окоземаљску орбиту је била лансирана совјетска научна станица Мир. То је био прави продор у освајању космоса. За космонауте је станица постала кућа у којој су они могли да дуже времена живе и раде. У току 10 година се базичном блоку један за другим било прикључено још 6 модула. Од 1995. године Мир је почео да прихвата и стране посаде астронаута.  У станици су радили истраживачи из Аустрије, Авганистана, Бугарске, Велике Британије, Немачке, Сирије, Словачке, Канаде, САД и Јапана.

Од свих 104 космонаута који су посетили орбиталну станицу за 15 година, најчешће је тамо долазио Анатолиј Соловјов. 5 пута је он био командант посаде. Мир је постао  одскочна даска за освајање космичког простора, - сматра тај истакнути космонаут.

Све до сада, мада већ летимо у космос неколико деценија,  још увек учимо да живимо и радимо у космосу. МКС, која данас ради, безусловно је преузела сва достигнућа настала у станици МИР.

Све до сада није оборен рекорд Анатолија Соловјова за изласке у отворени космос. Било их је 16. Око 80 сати је укупно он провео у скафандеру ван станице, бавећи се монтажом и ремонтним радовима. Био је и јединствени излазак у такозвани затворени космос. То се десило приликом његове 5. експедиције 1997. године. Наш се задатак састојао у томе да би ушли у један од оштећених модула с поремећеном херметизацијом и обновили га, сећа се Анатолиј Соловјов.

С једне стране, нема страха да ћеш негде одлетети када радиш у затвореном вакууму. С друге стране, страшно је тесно. Рад у скафандеру у тако тесном простору има одређене тешкоће.  Рекао бих да је тамо теже радити него споља.

На станици Мир је био успостављен рекорд у броју научних експеримената. За 15 година их је било 23 хиљаде. Анатолиј Соловјов је учествовао и у техничким, и у медицинским експериментима.  Незаборавни су биолошки  експерименти, када смо радили са животињама.

У  3 експедиције сам радио с јапанским препелицама. Теретним бродом смо доносили јаја и инкубатор.  3 недеље је  период  раста ембриона, и после 3 недеље смо чули писак  птичића када су се излегли. Емоције су биле јаке. Резултат је изазвао сензацију у научном свету.  Ми смо први пут пратили развој ембриона у бестежинском стању.

Оно што је било апробирано на станици Мир, данас се успешно примењује на МКС. Пре свега, то је систем обезбеђивања живота, - сматра Анатолиј Соловјов.

То је главно. То је веома важно. Систем регулисања, размештање научне опреме и могућност рада човека током многих месеци. Мислим на Валерија Пољакова који је  у току 438 дана радио тамо 1995. године. То је свакако пренеражујући рекорд за науку.

1991. године станица Мир је била  повучена са орбите и потопљена у Пацифику. Многи све до сада сматрају да је то било преурањено. Међутим, богато искуство  за следеће експедиције на МКС немогуће је преценити.

Заједнички летови на станици руских космонаута и страних астронаута су омогућили да се стекне искуство истовременог остваривања неколико међународних научних програма. Летови уз учешће шатлова су омогућили да се уходају технологије заједничког управљања: руског, у подмосковском Корољову, и америчког, у Хјустону. Та шема управљања је такође неопходна за данашњу МКС.

Орбитална станица МИР је огромно научно-техничко достигнуће из краја 20. века. По свом значају је она премашила националне границе и постала баштина не само Русије, већ и светске заједнице.