Русија има кључ за решавање проблема цигана

Према последњим информацијама из Прага, шефови локалних власти неколико мањих градова су затражили допунска пуномоћја у решавању конфликтних ситуација с циганским становништвом.  Они би хтели да имају право, например, да ускрате исплате кршитељима закона или чак их екстрадирати с територије њиховог надлештва.  До скандала је дошло у градићу Нови Биџов. Због низа правних кршења од стране Цигана месни старешина је позвао да се сврши са слатким животом који, према његовом мишлењу, воде Цигани. Реч је о социјалним исплатама циганским породицама са више деце, другим облицима социјалне подршке Цигана ради њихове адаптације у друштву. Не бранећи злочинце и оне, који крше законе (разумљиво је да их има и у циганској средини)  промислимо: да ли је тако сладак цигански живот у Европи, у Чешкој и упоредимо са ситуацијом у Русији. Ево мишлења ауторитативног експерта, потпредседника Међународног савеза Цигана, доктора историјских наука, Циганке пореклом Надежде Деметр.

Нажалост, стереотипи односа према Циганима постоје,  заједно с њима круже светом, ма куда моји сународници крену. У Чешкој је јако антициганско расположење. Није оно настало данас. С њим је покушавао да се бори председник Вацлав Хавел. Он је демонстративно долазио на  фестивале циганске уметности, подржавао друштвене циганске организације. Све сам то видела почетком 1990-их година, када сам  била у Прагу шеф листа Циганска недеља. На међународном нивоу – у Савету Европе, на светском форуму Цигана у Страсбуру – учествовала сам у разматрању положаја чешких Цигара, с њима се дешавало нешто немогуће. Била су убиства циганске деце, напади на куће, покушаји масовне стерилизације Циганки, најзад,  изградња зида у Ушћу над Лабом, која је практично створила гето, а о којој су вођене бучне дискусије.

Прошло је много времена. Чешка је ушла у ЕУ, она учествује у програму Деценија интеграције Цигана: 2005.-2015., финансира програме подршке  циганске дијаспоре. На Карловом универзитету има катедра романологије, где уче језик, историју, културу Цигана.  Стасала је генерација циганских правника, стваралачке интелигенције. Често се одржавају изложбе циганских уметника, одржавају се музички фестивали, концерти. Међутим, расположење се не мења. Зато што суде не по оном танком слоју образованих Цигана, већ према основној маси, која животари, јер уствари нема једнака права за добијање стана, образовање и здравствену заштиту, - каже Надежда Деметр.

Постоје Цигани који се не сећају ко су. Он живе у условима ужасне антисанитарије, без струје, гаса, воде, минималног конфора. Њихов стандард је веома низак. Зашто? Они нису конкурентни на тржишту рада. Много сам размишљала и дошла до закључка: образовање и просвета су једине мере, способне да реше проблеме Цигана! Међутим,  како да се то оствари у Француској, Енглеској, Шведској, Норвешкој, Финској где Цигани све до сада живе као номади? Знате, у совјетско доба је био и сурови закон са пресудом од  5 година затвора за номадски начин живота. Цигани су били приморани да живе стално настањени. Власти су пазиле да би њихова деца добијала обавезно осмогодишње образовање. Свакако, нисам присталица совјетских метода! Међутим, чињинице су ту. Циганска села (често веома богата) по читавој земљи су суседи руских села. Код нас, хвала Богу, нема расизма према Циганима…

А циганска уметност! Она се буквално испреплиће с руском. Колико се композитора и писаца обраћало циганској теми. Например, познато је да је Пушкинова песма Цигани утицала и на стваралаштво Проспера Меримеа.  Тако се формирала атмосфера толерантности Руса и Цигана. Она је и данас сачувана, мада, свакако, не ликвидира аутоматски високи ниво криминала у циганској средини, наркотрафик, лоповлук. Међутим, безусловно, ствара основу за решавање проблема.

Надежда Деметр је подсетила на снимљен у совјетско доба филм Циганин с привлачним ликом главног јунака. Према њеном мишлењу, уметност  је понекад способна да учини више доброга него сви државни програми са великим трошковима. Тим пре, репресалије према Циганима, на које  су се усмериле  месне власти у Чешкој.