Набуко: окренули погрешну страну

Говорећи на брифингу поводом своје посете Ашхабаду, помоћник државног секретара САД Роберт Блејк изјавио је да америчка страна подржава решење Туркменије да испоручује плаво гориво за будући гасовод Набуко који води у Европу мимо Русије. Вашингтону је, по његовим речима, такође драго и поздравља одлучност председника Гурбангуле Бердимухамедова да популарише гасни пројекат ТАПИ, чији су учесници Туркменија, Авганистан, Пакистан и Индија.

О пројекту ТАПИ помоћник државног секретара САД говорио је са посебним надахнућем. Његове компоненте, подвукао је он, не само да ће донети корист Туркменији, већ ће и створити могућност за економски развој и појаву нових радних места у Авганистану. На крају је Блејк резимирао: Пројекат ће послужити у наше заједничке сврхе интеграције Централне и Јужне Азије. Још отвореније он се изразио нешто раније, иступајући у институту државнеполитике на универзитету Хјустон. Централна Азија, рекао је тамо Блејк, лежи на критички важној стратешкој раскрсници, која спаја Авганистан, Кину, Русију и Иран. Зато САД желе да проширију сарадњу са тим важним регионом.

У целини, своје главне интересе САД не крију. А шта је са млађим партнерима у Европи? Јер по изразу неких коментатора, ТАПИ подмеће ногу Набуку. Мада је Ашхабад формално побећао гас Европи, али чланови пројекта до данас ни не наговештавају потписивање уговора ни са Туркменистаном, ни са Азарбејџаном. Како истиче америчко издање Централ Ејша Њусвајр, европски лидери су започели годину активизацијом контаката са средњеазијским земљама.

Али, без обзира на ново интензивирање активности Брисела око Набука, Сергеј Пикин, директор руског Фонда за енергетски развој, скептичан је у оцени перспектива пројекта.

Док не буде јасног, разумљивог пројекта, каже експерт, где је прописано све, почев од експлоатације гаса до његове продаје коначном кориснику, рока исплативости, може се говорити само о политичкој равни тог пројекта. Да, он је потребан Европи, зато што је то диверзификација, осигурање од источног суседа, како они воле да кажу. Али колико ће то осигурање осугурати Европу, велико је питање.

Како је приметио ових дана немачки Фајненшл тајмс Дојчланд, асоцијација у називу датог пројекта са истоименом Вердијевом опером, где Јевреји, које је заробио вавилонски цар Набуко, у библијском сижеу Набукодоносор, сањају да се ослободе ропства, нема ништа заједчичког са реалношћу. Ни у каквом гасном заробљеништву Русије Европа се не налази. Вероватноје неко отворио у Библији погрешну страницу, иронише лист. И пита: не би ли било боље наставити пословно партнерство са Русима, који су и за време хладног рата били поуздани испоручиоци енергије? Одговор на то питање може дати, наравно, сам живот.