Гаспром и ЕУ спремају „путну карту“

Највећа руска компанија „Гаспром“ заједно с Европском Унијом припрема „путну карту“ за развој партнерства до 2050. године, изјавио је председник концерна Алексеј Милер. Он је уверен да је билатерална сарадња на обострану корист могућа само на основу дугорочних уговора. Ова тема ће бити једна од главних на самиту Русија-ЕУ ове недеље.

Гаспром не престаје с покушајима да пронађе заједнички језик с властима Европске Уније. Без обзира на активно супротстављање, а понекад и отворену саботажу руских пројеката у Старом свету, Гаспром се нада да ће уверити партнере у ЕУ у потребу за дугорочним партнерством. И још један доказ за то јесу садашњи догађаји на Блиском Истоку и у земљама Северне Африке. Због претње да ће доћи до прекида у производњи и испорукама на тржиште нафте и гаса берзанске цене су се винуле у небо. У вези с тим ЕУ треба поново да размотри своју политику у области безбедности испорука, сматра Алексеј Милер.

Мислим да питања, која се тичу поузданости и безбедности испорука угљенводоника у ЕУ због познатих догађаја на Блиском Истоку и у Африци, морају бити размотрена и анализирана много критичније него што је то било до сада.

Гаспром је спреман да потпише с властима Европске Уније „путну карту“ – основни документ о билатералним односима у области гаса. Он ће омогућити руском концерну да прави дугорочне инвестиционе и производне планове, а становницима Старог света гарантује стабилну испоруку гаса под транспарентним условима на обострану корист. Ово мишљење је у интервјуу за „Глас Русије“ изразио генерални директор Фонда за националну енергетску безбедност Константин Симонов.

Процес израде „путне карте“ јесте покушај да се схвати да у дугорочној перспективи и ми имамо користи од Европе и Европа има користи од нас као поузданог испоручиоца. Полазећи од тога, треба да седнемо и да покушамо да приближимо наше позиције. Зато што је ситуација у последње две године апсолутно ненормална, јер се политика меша у добро разрађен бизнис, доводећи у питање енергетску безбедност Европе. Европска заједница треба да гарантује одређени обим потражње руског гаса у перспективи не за следеће две-три године, већ 15-20. А Русија треба да гарантује да ће произвести ту количину гаса.

Међутим, на путу потписивања „путне карте“ између Москве и Брисела налази се камен спотицања под називом „Трећи енергетски пакет“. Овај документ предвиђа потпуну либерализацију тржишта гаса и електричне енергије у ЕУ. А да будемо прецизнији, директно забрањује Гаспрому да поседује гасоводе, којима он сам транспортује угљеводонике у Европу. Притом је Брисел, приморавајући руски концерн да поштује услове пакета, начинио изузетак за пројекат „Набуко“, који лобира ЕУ. Русија ово назива политиком двоструког стандарда. Гаспром рачуна да ће изгладити проблем и издејствовати посебан статус за пројекат „Јужни ток“, којим ће се руски гас по дну Црног мора достављати у земље Јужне Европе. На списку учесника у пројекту у најближе време се, по Милеровим речима, могу појавити нови учесници. Своју заинтересованост за „Јужни ток“ изразили су и француски EdF и немачки Wintershall.