Просто дати шансу

Васпитаници дечијих домова не смеју се оставити на пола пута: треба их подржати после окончања интерната. Мере потребне за то размотрило је представник за права детета при председнику Русије Павел Астахов са норвешким колегом Полом Кристианом Бергстрјомом.

Деци сирочићима се у Русији поклања много пажње. Финансирање потиче како од државе, тако и од друтшвених организација. Велику улогу играју приватни прилози. Многи бизнисмени издржавају дечије домове, не говорећи јавно о својој подршци. У руским банкама отворени су добротворни рачуни, у градовима се изводе многобројне акције, пзнати уметнци и спортисти посећују васпитанике интерната. Све то се чини како би се деца која расту без породица осећала мање усамљена. Ипак то је само део питања. По изласку из интерната тинејџер поново може да се нађе на улици. То је озбиљан проблем, говори руски правозаштитник Павел Астахов.

Подршка деци која су изашла из дечијих установа, али не могу да се оријентишу у обичном животу, како је то, рецимо, својствено деци из обичних породица, врло је важна сфера. Норвежани нам овде помажу, али имамо и сопствено искуство. Тамо где се брига води, са васпитаницима се одржава контакт. И ако он доспе у сложену ситауцију, ако нема посао, стан, он може да се врати у интернат. И тамо постоји место за социјални хотел.

За Русију је такође важно искуство Норвешке уобласти социјалне рехабилитације малолетних деликвената. Овај метод претпоставља да се нешто пре ослобађања затовреници пребацују из зоне под стражом у рехабилитациони центар, који се налази ван територије колоније. Тамо нема униформе, а уместо васпитача су педагози и психолози, који припремају за нормални, друтшвени и слободни живот. Често децу треба једноставно подржати, каже Атахов.

Стручњаци из Норвешке учествују у отварању таквих рехабилитационих центара у Северозападном региону Русије. Павел Астахов је истакао важност гога што Норвежани не намећу своје искуство, већ помажу да се оно адаптира руским реалијама.