Живот побеђује

Пре 25 година десила се хаварија у Чернобилској нуклеарној централи. Ова трагедија је покренула мноштво митова о масовним последицама радиоактивног утицаја. Различите дозе зрачења добило је на хиљаде људи који су ликвидирали последице хаварије, као и локално становништво које се нашло у зони деловања радијације. Истраживање стања здравља деце рођених после хаварије извели су стручњаци Института за општу генетику Вавилова РАН.

Научници су тежили да утврде како је утицала радијација на нову генерацију. Испитивање неозрачених потомака озрачених родитеља – ликвидатора последица и становника области уз територију хаварије није открило никаква генетска обољења, истиче руководилац одељења за генетску безбедност Института за општу генетику РАН Александар Рубанович.

Не повећава се фреквентност појаве деце са дауновим синдромом, других аномалија. Тачније код деце ништа није пронађено. Исто је било у случају нуклеарног бомбардовања Јапана. Тако да смо добро заштићени од радијације – дејства о којима је реч, превише су мала да изазову генетске промене код наредних генерација.

Тема радијације посебно је актуелна данас поводом догађаја у Јапану. Тамо је после јаког земљотреса, у нуклеарној централи Фукушима-1 дошло до извесног процуривања радијације, због чега су морали да се евакуишу људи из двадесетокилометарске зоне око нуклеарне централе, као и да се уведе забрана летова изнад централе у пречнику од 30 километара. Ипак, извесна загађења у зони хаваријепостоје и то може да се одрази на оне који тамо раде, истиче експерт.

За сада су загађења неупоредиво мања него у Чернобилу. Наводе цифру од сто милизиверта на сат као границу безбеднсоти. Али све једно, ако летите хеликоптером изнад блокова на висини од 90 метара или се налазите непосредно у централи која се распада, можете да добијете радијацијску болест.

Од тренутка хаварије у Чернобилу протекло је 25 година, значи већ могу да се посматрају представници треће генерације. Научник је уверен да код њих неће бити пронађене никакве аномалије. Код неозрачене деце уопште се не бележе одступања. Треба сматрати осетљивије саме младе родитеље који су живели у контаминираној зони, каже стручњак. У тренутку хаварије они су били деца или тинејџери, и формирање њихових полних ћелија је протицало у неповољним условима. Они имају већу фреквенцију девијација хромозома у лимфоцитима крви. У просеку код људи једа од хиљаду има дефект хромозома. Код ликвидатора овај показатељ је већи – 2-3 на хиљаду.

Хромозомска померања у лимфоцитима сама по себи нису врло страшна, јер животни век тих ћелија је ограничен. Ипак повећања нестабилност хромозома у односу на норму неповољан је фактор. Геномска нестабилност код деце, потомака озрачених родитеља, може да доведе до обољења, али никако не обавезно.