Демократија није сметња за електричну столицу

„Казнити не, помиловати“ – управо на ову варијанту се све чешће могу свести пресуде, које се изричу злочинцима на целој планети, али је до потпуне хуманизације правосуђе још далеко. По подацима Amnesty International 2010. године број смртних казни на свету смањен је за 187 случајева у поређењу с прошлом годином. Ипак, најстрожа казна уз примену електричне столице или смртоносне инјекције, стрељања, вешања, па чак и обезглављивања, примењена је на 527 људи, каже се у прес-релизу правобранитељске организације.

Amnesty International упозорава на то да у ове податке није ушло на хиљаде смртних пресуда, које су извршене у Кини. Тамо је ова статистика државна тајна. Без обзира на то, стручњаци су уверени да по броју убијених у смртној казни Поднбеска предњачи у односу на друге земље. Правобраниоци истичу: најстрожа казна се у Кини примењује и за преступе, који се у целом осталом свету не сматрају тешкима. На пример, тамо може бити стрељан возач због тога што је возилом случајно усмртио пешака. Притом се породици осуђеног на „вешала“ испоставља рачун за патроне, који су употребљени приликом извршења пресуде.

У Кини, Ирану, КНДР; Јемену, Саудовској Арабији, Либији, Сирији, Сомалији и САД забележен је највећи број смртних казни. На примеру ове последње неки посматрачи долазе до закључка: демократија није сметња за електричну столицу. Коментаришући ову статистику председник руског Међурегионалнго добротворног фонда за помоћ затвореницима Марија Канабих је истакла:

Највеће државе не крију да смртну казу преносе преко телевизије, сматрају да тако поступају у складу с очекивањима становништва. На пример, Кина се управо тако снажно бори против мита и корупције, САД – против убистава. Они сматрају да је ова најокрутнија мера оправдана, делатна и не изазива протест друштва. На различитим дискусијама и округлим столовима, у телевизијским емисијама ја увек говорим да држава не може да узима право да убија своје грађане, ма како страшне злочине да су починили. Познато је да пооштравање казне никад није водило ка смањењу броја прекршаја.

Од 1990. године смртну казну је укинуло око 40 земаља. Ма како чудно било, најбрже се најстроже мере одричу азијске државе док су њихови суседи лидери по броју убијених смртном казном. Притом Amnesty International истиче да у многим земљама пресуде о смртној казни доносе судије, које имају предрасуде.

У Ирану су власти прошле године званично признале 252 смртне казне, али је по подацима Amnesty International судским пресудама тамо живота лишено још око 300 људи. Од тога је њих 14 јавно погубљено. Међутим, Алжир, Јордан, Кувајт, Либан, Мароко, Тунис и Уједињени Арапски Емирати су се прошле године уздржали од спровођења смртних пресуда.

Правобраниоци су поново навели Белорусију, где су у марту прошле године по судској пресуди стрељана двојица преступника. Премда се у целој осталој Европи смртне пресуде не спроводе од 2009. године. Међу земљама ЗНД мораторијум на смртну казну важи у Русији, Киргизији и Таџикистану.