Пацоли се није одлучио да ли одлази или не

Беџет Пацоли је успео да се задржи на дужнсоти председника Косова свега 35 дана. Врховни суд у Приштини, размотривши жалбу опозиције, прогласио је његов избор незаконитим. Информација о оставци Пацолија до сада је противречна. 30. марта он је изјавио да одлази, али на следећим изборима ће се поново кандидовати. Касније у интервјуу за албанску радиостаницу рекао је да не планира да напушта дужност.

Полтиколози кажу да дешавања сведоче о даљем заотравању борбе за власт у покрајини која преживљава акутну социјално-економску кризу. О Косову као црној рупи Европе све чешће говоре чак бивше западне присталице независности покрајине. Фебруарска прослава трогодишњице назависности протицала је у атмосфери разматрања резолуције Парламентарне скупштине СЕ у штампи. У њој се тврдило да су кововски премијер Хашим Тачи и његови најближи сарадници умешани у трговину људским органима. Тајна страга делатности премијера самопроглашене републике, по саопштењима западне штампе, водила се паралелно у неколико страних специјалних служби, укључујући амерички ФБР. Као се тврди у извештају Паралментарне скупштине СЕ, Хашим Тачи и људи из његовог окружења низ година су били на челу криминалне групације под називом Дреничка, коју су организовали. Осим трговине људским органима, криминално удружење је шверцовало оружје и контролисало значајни део балканског шверца наркотика.

У тој ситауцији избор Беџета Пацолија на дужност председника самопроглашене републике од почетка је имало цичтав низ скандалозних момената, истиче експерт Института за славистику РАН Петар Искендеров.

Кандидовање Пацолија било је резултат сложеног компромиса који је са његовом странком Алијанса за ново Косово постигла Демократска странка Хашима Тачија. Ради се о томе што после ванредних парламентарних избора у децембру 2010. године које је добила Демократска странка, ни једна од утицајних опозиционих снага није хтела да сарађује са њима у организацији коалиционе владе. Пре свега због оптужби које је против Тачија покренула ПССЕ. На крају је споразум између њега и Пацолија, пребогатог Албанца, омогућио Тачију да се задржи на власти, тачније да добиеј гласове који су му недостајали за утврђивање на премијерској дужности. Ипак већ уочи гласања о Пацолијевој кандидатури откривене су чињенице грубог мешања у тај процес како од стране Демократске странке, која је искористила читав административни ресурс, тако и од стране западних држава. Тврдило се да је Пацоли једноставно купио део посланика.

Сада је Хашим Тачи опет остао сам са разједињеном опозицијом. Многи су на Косову већ изјавили да је најбољи излаз из ситуације одржавање ванредних избора. А нови избори, ако се прате косовске традиције, то је нова бујица љуте политичке борбе, наставља Петар Искендеров.

Косово које је, како би се чинило, управо стекло органе власти и управо то је омогућило да започну преговори између Приштине и Београда под окриљем УН, опет се нашло под претњом масовног политичког хаоса. Знајући амбиције Беџета Пацолија, знајући средства којима он располаже и везе које има не само на Косову, већ и у европским круговима, може се претпоставити да он такође неће одустати од даље борбе за власт.

По мишљењу експерата, нови талас политичких сукоба на Косову може да доведе до озбиљнијих последица, на пример, до акција екстремиста.