ЕУ припрема нову сеобу народа?

Комесар ЕУ за унутрашње послове Сесилија Малмстрем обећала је да представи на јунском самиту ЕУ еворпски програм сеоба, чијим посредством се Брисел нада да ће решити проблем избеглица који су нагрнули у Европу из земаља Северне Африке. Говорећи пред посланицима Еворпског парламента, она је такође изјавила намеру да активира директиву ЕУ о ванредној процедури која постоји од 2001. године, али ни једном није примењена у пракси. Реч је о пружању избеглицама привремене заштите на територији земаља чланица ЕУ. Ово питање ће размотрити 11. априла министри унутрашњих послова чланица ЕУ, и за позитивно решење потребан је пристанак квалификоване већине свих земаља чланица. Тему наставља коментатор Петар Иснекдеров.

Поменута директива била је разрађена за сваки случај после косовске кризе 1999. године – када је преко милион људи напустило покрајину, спасавајући се од ескалације борбених дејстава и од НАТО агресије на Југославију. Ипак од тада нико у руководству ЕУ није ни помишљао на примирје. Директива предвиђа да избеглице са привременом заштитом добијају право на посао, стан, социјалну помоћ, медицинско осигурање и образовање – при чему не само сами носиоци статуса, већ и чланови њихових породица. Минимални рок важења оваквог режима је годину дана, али он може бити продужен. Сличне мере неизбежно ће захтевати од европских управитеља хитну прерасподелу средстава пореских обвезника за потребе Тунижана, Египћања, Либијаца и представника других народа са којима неће баш сви порески обвезници пожелети да деле плате и станове. Зато се већ данас може предвидети даљи раст националистичких расположења у Европи.

Ипак, изгледа да ЕУ једноставно није остало избора. По најскромнијим оценама, само из Туниса и само на напаћено италијанско острво Лампедуза од почетка године стигло је преко 22 хиљаде избеглица. И прилив не престаје. Продубљивање војне кризе у Либији прети вишеструким увећањем ове цифре. Ових гана Италија и Тунис су пожурили да потпишу споразум о јачању борбе против нелегалне имограције у јојем се рачуна на јачање пограничних кордона. Према горкој иронији судбине, сличне споразуме пре две године Рим је потписао са тадашњим председником Туниса Бен Алијем и либијским лидером Моамером Гадафијем. Али први је уз аплаузе ЕУ био свргнут у јануару текуће године, а против другог данас ратује НАТО. Другим речима, Европа својим непромишљеним дејствима сама често ствара проблеме, које је затим хитно приморана да решава. Није случајно то што заменик министра унутрашњих послова Немачке Оле Шредер признаје: најбоље што Европа може да учини за избеглице је да доприноси стабилизацији социјално-економске ситуације у Африци.

Ипак узроци актуелне кризе са избеглицама нису само у неспремности одговарајућих служби ЕУ. Питање је акутније и састоји се у институционалној неозбиљности ЕУ, неспособности Брисела да створи избалансиранији, примишљенији систем безбедности који одговара савременим реалијама, истакла је у разговору за Глас Русије експерт Центра за међународну безбедност ИМЕМО РАН Надежда Арбатова. По њеним речима, безбедност Европе треба схватати као скуп неколико међусобно повезаних елемената:

Треба да буде речи о енергетској безбедности, хуманитарној безбедности, осигурању унутрашње безбедности Европе и њених спољних граница. И овде за све институције може да буде нађено место. Ипак ради тога ЕУ треба да преосмисли сопствене приоритете. Јер немогуће је решавати хуманитарне проблеме избеглица без осигурања стабилности у кризним регионима, без реалне борбе са организованим криминалом. У противном ЕУ ће и надаље само покушавати да грозничаво гаси пожаре, који су у многоме постали наставак њене сопствене политике.

ЕУ се нашла неприпремљена за кризу и ништа није учинила да је спречи – тако је врло тачно оценио насталу ситуацију министар иностраних послова Италије Франко Фратини. И за сада нема никаквих гаранција да ће лекција Лампедузе бити корисна Бриселу.