ЕУ иде у Африку у проверу

Земљама Европске Уније предстоји нова специјална операција у Северној Африци. Овог пута – хуманитарна. Прво су војске коалиције намеравале да "заштите" мирно становништво Либије, а сад европски лидери намеравају да се боре с илегалним мигрантима. Међутим, ово питање је заоштрило односе и у самој Европи.

Од почетка ове године, после револуције у Тунису, а затим и у Либији, у Италију је нелегално пристигло преко 20 хиљада миграната. У суштини, Италија је већ показала да није у стању да сама изађе на крај с бујицом избеглица. 30. марта Силвио Берлускони је допутовао на острво Лампедуза и обећао је да ће у року од 48-60 сати на њему остати само локално становништво. У том тренутку је на острву било преко шест хиљада избеглица – практично двоструко више него домицилног становништва. Данас до Лампедузе и даље допловљавају велики чамци из Туниса. Берлускони је изјавио да његова влада намерава да изда привремену дозволу боравка избеглицама из Северне Африке. С таквим шенгенским визама на пола године они могу да отпутују у било коју земљу ЕУ.

У Италији су сигурни: проблем имиграције може бити само заједнички европски проблем. „Европа мора да подели с нама прихватање имиграната,“ обратио се Берлускони Бриселу.

Чланови ЕУ, између осталих, Француска и Немачка врло оштро су реаговали на такав предлог. Француски министар унутрашњих послова Клод Геан је већ изјавио да ће сви ухапшени илегалци бити враћени. Али не у Тунис или Либију, већ на Апенине. У Паризу и Берлину су сигурни да већина миграната жели да дође управо код њих, а не да се задржи у Италији.

Реч препуштамо политичком аналитичару, шефу сектора за европску безбедност Института за светску економију и међународне односе РАН, Надежди Арбатовој.

Европа их је практично већ примила. С острва Лампедуза многе избеглице су се преселиле у друга места – и на север Италије и ван њених граница. Односно, без обзира да ли Европа то жели или не, она већ има ове избеглице. То је поврх њених миграната. Што се тиче нових миграната, мислим да ће се Европски савез потрудити да пружи помоћ, пре свега Тунису и другим земљама арапског Истока у отварању извесног броја радних места, уређивању социјалне сфере. Наравно, овај задатак је врло тежак и саме Италија, Француска или Немачка не могу да изађу на крај с тим. То мроа бити циљно усмерена политика Европске уније.

Овом проблему је посвећен и хитан састанак министара унутрашњих послова земаља-чланица ЕУ, који се у току два дана одржава у Луксембургу. Немачка, Француска, Аустрија и Шпанија инсистирају на томе да је велики ризик пуштати у Европу људе, који су очигледно без средстава. То изазива експлозију преступа. Осим тога, у Берлину сматрају да Италија не треба да се договара с европским суседима, већ с властима Туниса. Оне треба да помогну у спречавању бујице илегалних миграната у Европу.

Сад је Италија на реду да осуђује своје партнере. Министар унутрашњих послова Роберто Марони поставља питање о самој концепцији Европске Уније. „Данас ћемо видети да ли Европа може да се уједини и да покаже солидарност или је то просто географски појам,“ изјавио је он у Луксембургу.

Засад је Француска пооштрила проверу докумената на граници с Италијом. Њен пример намерава да следи и Немачка. Баварске власти не искључују ни могућност затварања границе с Аустријом.