Гадафи пристаје да оде уз три „али“

Лидер либијске револуције Моамер Гадафи предложио је побуњеницима свој план предаје власти и успостављања мира у земљи. Предлог Гадафија се састоји у три тачке чије испуњење ће бити основа за његов одлазак у заслужену пензију.

Шема регулисања либијског конфликта по Гадафију изгледа на следећи начин. Као прво, после његовог одласка читава власт треба да буде предата сину Сејфу ал Исламу до избора новог лидера. Други услов је могућност да остане у домовини и да добије у будућим структурама власти симболичну, али почасну дужност. Трећа тачка председника Џамахирије је свечана церемонија предаје власти и гаранција његове безбедности и неприкосновености његове породице. Арапска штампа прише да су лидери опозиције већ добили одговарајући сигнал од Гадафијевог окружења. Између осталог, тамо уверавају да се Моамер Гадафи коначно окренуо у страну политичког регулисања конфликта.

Побуњеници у Либији до сада нису постигли веће успехе на фронтовима. И то уз масовне нападе НАТО авијације из ваздуха као њихова подршка. Неки анонимни извори из редова побуњеника изјављују да су спремни да иду на компромис са режимом Гадафија ради демократског развоја Либије. Ипак по другим информацијама побуњеници не намеравају да преговарају са влашћу док Гадафи не остави дужност. Довољно је сетити се недавног неуспеха преговора уз учешће посредника из Афричког савеза. Овај став за Глас Русије потврдио је политиколог Станислав Тарасов.

Мени се чини да побуњеници неће прихватити овај сценарио зато што је и раније Афрички савез истицао сценарио континуитета власти, именовања наследника Гадафија и почетка демократских реформи. Они су припремили чак привремену варијанту Устава. Али ради се о томе што по бројности Гадафијево племе значајно премашује племена побуњеника. И вероватноћа да ће племе Гадафија победити на разним референдумима и изборима је врло велика. И они могу да сачувају лваст. Зато побуњеници инсистирају на уклањању читавог клана. А то је неприхватљива варијанта. То значи објективно гурнути Запад на признање поделе земље на два дела.

Експерти сматрају да означени прелазак конфликта у фазу политичко-дипломатског регулисања сведочи о кризи у коалицији западних земаља. Јасно је једно: ЕУ и САД желе да изађу из конфликта са минималним губицима по имиџ. Са једне стране долазак Гадафијевог сина на власт ће омогућити Западу да каже да је постигао циљ – збацио ауторитарни очев режим. Али ради тога ће морати да се иде на компромис са самим Моамером Гадафијем и признати његов план.

Са друге стране ЕУ и даље рачуна на силу. Она пооштрава санкције против либијског лидера, а Париз и Лондон критикују дејства НАТО-а у Либији због недовољне активност у борбеним дејствима. Али од ове недовољне активности страдају сви: и присталице и противници Гадафија, и цивили.

За сада није јасно да ли ће побуњеници прихватити Гадафијев предлог и какву улогу у том процесу може да одигра Запад. У сваком случају либијска криза се очигледно отеже, и што је најважније, земљу може да очекује понављање ирачког или авганистанског сценарија. Зато међународна заједница треба да предложи за Либију заиста нестандардна решења, а не само бомбардере и ракете Томахавк.