Афрички раскол Европе

По питању миграната у Европи су прешли са речи на дела. Француска не пушпта на своју територију возове са афричким избеглицама из Италије. Раније је италијанска влада почела да даје шенген визе мигрантима из Туниса и Либије.

Италијанска влада издаје избеглицама које већ неколико месеци живе у шаторима на острву Лампедуза привремену дозволу боравка, ранац са одећом, картом италије и резервом хране за један дан. Са том опремом неки од њих одмах су крнеули у Милано и Болоњу или на Сицилију и Лигурију. Ипак читави возови са Арапима јурнули су у Француску. Многи од њих тамо имају рођаке, а франкофони Тунижани рачунају да ће наћи посао. Да се снађу и позову остале рођаке пола године, на колико им је дата шенген виза, сасвим је довољно.

Власти Француске су одлучиле да се боре против миграницоног цунамија на прилазима земљи и зауставиле су кретање свих возова из италијанског града Вентимилија, седам километара од француске границе. Министарство унутрашњих послова земље назива то привременом мером која треба да осигура јавни ред. У Италији сматрају другачије и виде у томе мере које крше основне принципе ЕУ. У Париз је већ била упућена нота протеста, говори министар унутрашњих послова републике Роберто Марони.

Поштујемо Шенгенски споразум о слободи кретања са привременом дозволом боравка. Издали смо им документа која омогућавају да се слободно крећу по Европи и пружили све што је потребно. И то је признала Европска комисија која је рекла да Италија делује у складу са правилима Шенгена. Зато је слобода кретања осигурана свима који имају привремену дозволу боравка и желе да отпутују у Француску.

Бораца за слободу кретања има много. Из Ђенове је у Вентимилију допутовао Воз достојанства, како су га назвали правобраниоци. У акцијама протеста учествују стотине демонстраната, као и активисти из Француске и других европских земаља.

Ипак негостољубивост не одликује само Француску. Белгија и Холандија су појачале контролу на аеродрому. Заинтересовани да пређу границу треба да имају довољну суму новца за живот у тим земљама.

За две и понедеље у Италију је стигло преко 20 хиљада избеглица. Углавном су то Тунижани, који су радили у Либији. Очигледно да ни једној европској земљи није драго да види код себе нове мигранте. И позиве Италије да подели са њом пријем избеглица европски лидери нису чули. Они су саветовали италијанској влади да сама изађе на крај са својим проблемима. За узврат Франко Марони је изјавио да не види смисао у таквом парнтерству и чак је алудирао да Италија може да иступи из ЕУ.

Актуелна криза је показала да чак ни главни фактори ЕУ - Италија, упоредо са Француском и Немачком, стајала је на изворима уније – не могу да реше све противречности постављене у основе приликом њеног формирања, резимирају аналитичари. Интересовања појединих земаља и даље превлађују над заједничком европском идејом, истиче експерт Института за Европу РАН Сергеј Фјодоров.

Као и у случају финансијске кризе, схватамо да између декларација и реалности постоји одређен раскорак. Чинило би се да је после Лисабонских споразума Европа постла јединстена, говорили су чак о Сједињеним Државама Европе. Али како показује реалност, треба да се деси нешто озбиљно, па то јединство почиње да се мрви.

Експерти су јединствени у мишљењу да Италија неће напустити ЕУ. Ипак конфликти могу да се наставе, зато што издаја привремених виза није решење проблема новог таласа избеглица. Ускоро прилив избеглица само ће јачати.