Сергеј Лавров путује ради јачања утицаја Москве на Балкану

Економска сарадња и сарадња у области енергетике налазе се у центру пажње посете министра иностраних послова Русије Сергеја Лаврова Србији, Црној Гори, Македонији и Словенији. Стручњаци сматрају да је ово дипломатско путовање још један од корака на путу јачања руске спољне политике на Балкану.

Радни график руског министра у следећих неколико дана распоређен је буквално по минутама. Није шала – посетити одједном четири земље! И у свакој се треба срести с руководством, обавити преговоре с колегама-министрима, а у Словенији, осим свега осталог, још треба отворити Руски центар за науку и културу. Оваква блиц-тура је пре извесног времена изгледала необавезна – изнад Балкана је већ одавно распрострта чврста мрежа америчког утицаја. Међутим, недавна посета премијер-министра Русије Владимира Путина Србији и Словенији показала је да је Москва сасвим у стању да брани сопствене интересе, нарочито тамо где се ради о економској користи, каже аналитичар Института за економију РАН Сергеј Романенко.

Безусловно, данас је ситуација на Балкану боља. Нарочито, ако се упореди са ситуацијом каква је била 1995. године, после завршетка рата у Хрватској и Босни и после 1999. године, кад се завршила криза на Косову и војна агресија НАТО-а. Данас земље на пост-југословенским просторима јачају своју независност, с једне стране. А с друге, већина њих тражи путеве за успостављање сарадње, како с Европском Унијом, тако и ван ње. И то не само економске, већ и политичке.

Основа за јачање позиција Русије у овој ситуацији, сматра стручњак, састоји се у одржавању веза са свим државама у региону. Не треба заборавити ни то да су неке балканске земље већ стигле да се разочарају у протекцију Вашингтона. Једна од првих је била Србија, од које је 2008. године „одсечено“ Косово у размену за слатка уверавања о будућем чланству у Европској Унији. Молбу за примање у ЕУ Београд је поднео још 2009. године, али резултата засад нема. Сарадња с Москвом у тој позицији изгледа примаљивије. Ту је и учествовање у изградњи гасовода „Јужни ток“ и модернизација србских хидроцентрала и обнављање железнице и модернизација војске Србије. То је поврх кредита, који је Москва издвојила за Београд у износу од 800 милиона долара. Осим тога, у Србији се људи плаше унутрашње децентрализације, коју организују прозападњачке снаге. То се посебно тиче јужних региона. Москва се залаже против формирања нових држава на Балкану, и између осталог, нема намеру да призна самопроглашену независност српске покрајине Косово. Русија може много тога да понуди и другим земљама региона. На пример, због кризне ситуације у земљама Северне Африке руски туристи су своју пажњу усмерили на Црну Гору, у коју се путује без виза. Руске инвестиције у републици само су у току поршле године износиле 120 милиона долара, од којих је значајан део утрошен на некретнине. Улагања Москве у Македоније су двоструко већа. Дијалог ће тамо углавном бити усредсређен секторе нафте и гаса, руде и електроенергетике. Међутим, Словенија чврсто чува лидерске позиције. Руско-словеначка робна размена је 2010. године износила 1,2 милијарде долара. Око 200 предузећа с учешћем словеначког капитала већ ради у 50 региона Русије. Међутим, сарадња с Љубљаном далеко превазилази економске границе, тако да посета министра иностраних послова Русије Сергеја Лаврова Балкану није просто данак поштовању. Москва на тај начин још једном показује: Балкан је био, јесте и биће једна од важних сфера руских интереса.