Од заласка до свитања

Конфликти на Блиском Истоку и у Африци прелазе на међународну раван. Експерти које је анкетирао Глас Русије сматрају да уз неповољан развој догађаја наставак ових конфликата може да постане чак међународни сукоб.

У Нигерији су као подстицај за нереде послужили резултати избора за председника. Званично пребројавање дало је победу актуелном шефу државе. Гудлак Џонатан, представник хришћана са југа, сакупио је скоро 60% гласова. Његов главни супарник, за којег су гласали муслимани северних региона Нигерије, Мухамад Бухари, нешто више од 30%. Присталице Бухаријеве странке  напали су хришћане, чак запалили неколико цркава. Као одговор хришћанска омладина је напала џамију. Представници Црвеног Крста кажу да је у току немира пострадало око 300 људи, преко 1500 је допутовало у безбедније регионе. Неки експерти наводе паралелу између Нигерије и Обале слоноваче. Распад последње на Север и Југ избегнут је тек после интервенције миротвораца УН и француских војника. А то значи да Нигерија може да се нађе пред сличним избором: помоћ споља или распад.

А за Либију спољашњи фактор може да буде управо катализатор распада, сматра старији предавач факултета политикологије Санкт-Петербуршког државног универзитета Гумер Исаев.

Либија може да се распадне само у случају ако ситуација западне у ћорсокак. Да ли ће се она распасти или не, зависиће од тога да ли ће бити активиран спољашњи фактор. Ако он буде активиран, сасвим је вероватно да земља може да се распадне бар на два дела.

Другог мишљења се придржава шеф одељења за Средњу Азију и Казахстан Института за земље ЗНД Андреј Грозин. Историјске границе у којима је била обједињена Либија после пада колонијализма, имају прилично вештачки карактер. И зато Либија у јединственим границама тешко да ће опстати у будућности, сматра експерт.

Друго је питање што се актуелни протести у низу земаља не могу објаснити само унутрашњим проблемима – незапосленошћу, ниским приходима, разочарањем омладине, привилегијама појединих група. Од недавно иза овог незадовољства стоји трећа снага, подвлачи Грозин.

То се дешава не тако грубо и тупо као што се чинило у време такозваних плишаних револуција на постосојевтском простору. Очигледно да су координатори тих процеса научили да стваралачкије оцењују особености сваке земље. И сада се све то чини паметније, врло танано, пажљиво, уз коришћење најразличитијих информационих технологија за сваку земљу, уз уважавање локалне специфике. На крају чак учесници процеса који воде на крају до распада њихових држава и деградације привреде не схватају одмах да њима, грубо говорећи, манипулишу.

Ипак то може да се испостави само као врх леденог брега. Тако низ експерата истиче да Сирија постаје поље битке, где се суочавају интереси Саудијске Арабије и Ирана. Са тим је сагласан и Андреј Грозин.

Очигледно осетивши опасност губитка утицаја на значајни део не само арапског, већ и читавог исламског света, саудијци предузимају озбиљне практичне напоре. То што се десило у Бахреину, где је била угушена такозвана револуција управо од стране војних структура Саудијског краљевства, најупечатљивији је пример да династија прихвата оно што се дешава сада на Блиском Истоку и Магребу као озбиљан изазов који у перспективи може да ојача позиције шиитског Ирана.

Највероватније Саудијска Арабија има на кога да се ослони, што значи да ће се убудуће читав регион суочити са озбиљним конфликтом. И у ово супарништво ће бити умешане светске силе, истиче Андреј Грозин.

То ће бити конфликт међу различитим, ширим политичким ареалима. Иза Саудијске Арабије ће стајати САД, у извесној мери низ држава ЕУ. Иза иранског става ће се концентрисати низ држава трећег света, могуће и Кина.

Ипак на такав развој догађаја Европа и Америка не желе да мисле. Мада, ако овај процес који је за сада само у повоју изађе ван контроле, мораће да се предузму хитне мере. И можда ће тада читав свет видети праву зору Одисеја – јунака паметног, лукавог и прорачунатог.

Ана Форостенко,