Владимир Спиваков: ако сам само за себе, коме сам тада потребан?

Светски познатом руском виолинисти и диригенту Владимиру Спивакову у Москви је уручена Међудржавна награда Звезде Заједнице. Овом високом наградом оцењен је допринос музичара у сферу хуманитарне сарадње држава-чланица ЗНД.

Ако нисам за себе, ко је за мене? Али ако сам само за себе, коме сам тада потребан? У тим речима великог мудраца Гилеља Владимир Спиваков нашао је свој смисао живота. Слава и светско признање нису одвојили музичара од стварности. Таленат и човекољубље у њему су нераздвојни. Одмах после страшног земљотреса у Јерменији 1988. године заједно са својим камерним оркестром Виртуози Москве Владимир Спиваков дао је концерте у Спитаки Ленинакани. Он увек жури тамо где се дешава несерћа како би подржао људе у невољи. И данас Владимир Спиваков остаје веран себи. У интервјуу за Глас Русије маестро је приметио: Виртуози Москве живе оним животом којим живи земља, којим је некада живео огроман Совјетски Савез, сада живи Русија.

Управо сам допутовао из Украјине где је 19. априла одржан концерт посвећен годишњици чернобиљске трагедије. А пре 25 година Виртуози Москве су били једини оркестар који је допутовао на фестивал Кијевско пролеће, званично отказан. То је била лична жеља буквално свих музичара – да пођу и поделе са људима њихову несрећу. Никада у животу нећу заборавити тај концерт, зато што када смо изашли на сцену читава сала је устала и плакала. И музичари су такође плакали и скоро 20 минута нису могли да свирају. И сада, 25 година касније, допутовао сам са Виртуозима Москве поново како бисмо заједно са украјинским хором извели Моцартов Реквијем...

У деци Владимир Спиваков види смисао наше будућности. Зато је пре 17 година направио Међународни добротворни фонд чија одељења постоје скоро у свим бившим совјетским републикама. Владимир Спиваков лично се стара о музички талентованој деци и отвара им пут на светске сцене, за сопствени новац купује им скупе инструменте, налази им најбоље педагоге, материјално помаже деци инвалидима.

Укупно 450 васпитаника Фонда добило је награде на великим међународним конкурсима. И Владимир Спиваков се тиме веома поноси. А недавно је он постао руководилац Омладинског симфонијског оркестра ЗНД, који је са огромним успехом већ наступио у резиденцијама УН у Њујорку и УНЕСКА у Паризу. Али посебно је Спиваков зпамтио концерте оркестра у престоницама бивших совјетских република Јерменији и Азарбејџану, међу којима већ низ година траје етнички конфликт због територије Нагорног Карабаха.

Када смо допутовали у Азарбејџан са јерменским музичарима, азарбејџанска деца су им доносила у собе азарбејџанско пециво, каже Владимир Спиваков. Затим смо полетели из Бакуа у Јереван, људи, гледајући на табло, нису веровали да из Бакуа у Јереван лети авион – то је био једини лет за 20 година. Када је увече после одличног концерта омладина играла, пришао ми је један локални становник и рекао: Владимир Теодорович, видите ову лепу девојку – то је моја ћерка. Она игра са лепим момком, он је Азарбејџанац. Ја ни у сну нисам могао тако нешто са сањам. Био сам срећан и помислио да је у праву био Паскал када је рекао да је читаво човечанство један човек који живи вечно.

Формирање Омладинског симфонијског оркестра ЗНД је блистава идеја – закључио је Владимир Спиваков. Он показује да можемо да живимо у миру, слози, толеранцији. Ускоро ће оркестар наступити у Кини и Узбекистану.