Коме служи наша медицина?

 Као што је познато, сваки порески обвезник, односно сваки запослени грађанин наше државе, дужан је да издваја знатне износе прихода на обавезну здравствену заштиту.

Од тог прикупљеног новца, министарство здравља би требало , да осим плата за запослене , знатне суме издваја и за службе хитне помоћи, као и за развој и унапређење лијечења.

А да ли је то тако и код нас? Одговор извуците сами, након што прочитате текст испод.

У једној нашој економски неразвијеној општини, на чело Дома здравља, не по стручној, но по страначкој линији, доведе се особа са звањем дипломираног економсте. А колико је способна као економиста, свједочи податак да је прије запослења у Дом здравља, буквално сахранила један огромни Агро-комплекс који је имао и хотеле и мотеле, фарме ситне и крупне стоке, кланице, ланце угоститељских  и трговинских објеката, и да преко 200 радника који су радили и усљед 2 обруча санкција, све доведе на ивицу биолошког опстанка. Сада од тог силног комплекса постоји само по која рушевина, као нијеми свједок да је ту некад нешта било.

По доласку на чело дома здравља, укинута је ноћна смјена за возаче хитне помоћи. И тако кад порески обавезник и лице које је 40 година од своје плате одвајало за фонд здравства, у ситне сате добије напад хипертензије, прођу читава 2 сата док возило „хитне помоћи“ дође од Дома здравља до породичног дома унесрећене особе. А раздаљина од Дома здравља до породичног дома унесрећене особе је непуна 2 километра. Жртва преживи мањи мождани удар, који опет недостатком лијекова,( о коме ћемо тек писати) прерасте у мождану атрофију,  а директорица дома здравља, недостатак возача правда недостатком новца. Новца нема за возача хитне помоћи, да се дадне плата од 200-300 евра и да тај возач буде од користи хиљадама грађана и пореских обвезника, али зато има новца да се одмах по заузимању директорске фотеље у Дом здравља, одмах купи нов џип од 50-60000 евра.

Ни ситуација у Министарство здравља ништа није сјајнија. Иако наша медицина нема неке велике стручњаке који би могли да изуме неки нови лијек, поред брда експерата, изгеда  нико не брине о здрављу оних који их финансирају, оних ради чијег добра и ради чијег здравља су и доведени у удобне кожне фотеље у Министарство здравља.

Мождани удар је кривац број 1 за смрт наших грађана. А последице лијечења преживјелих након истог су за сваку државу најскупљи трошак лијечења пацијената.

Године 1994. Руски начници из института ИМГ РАС (https://www.img.ras.ru/)су открили епохални лијек СЕМАКС (https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D1%81), а његов изумитељ академик Штукалов је предложен за Нобелову награду.  Након увођења у службену употребу, у Русији је смањен број жртава можданог удара за 4 пута. А број инвалида је смањен за 80% (https://www.peptogen.ru/).

Срби, као вјековни пријатељи Руса, међу прве су добили  ексклузивно право дистрибуције овог веома ефикасног, безопасног и прилично јефтиног медикамента (једна бочица-која је довољна за 1 мјесец употребе, кошта око 10$ - десет америчких долара).

СЕМАКС је дошао у Србију, они који су имали срећу да га користе, увјерили су се у његово дејство,  да је супериоран у односу на лијекове до тада кориштене.

СЕМАКС добије своје мјесто у Србској медицини,издају се  одговарајући сертификати, дозволе и срећа почне да се смијеши нашем напаћеном народу.

Међутим, неко одговоран, браћи Русима не плати испоручене дозе СЕМАКС капи, и Руси, револтирани овако ниским потезима наших властодржаца престану са испорукум.  Наша власт умјесто да казни одговорне за овај злочин, она повуче СЕМАКС капи из службене употребе, а  своме  народу, својим пореским обавезницима остави  руке под каменом да се лијече лијековима за које је већ одавно утврђено да не могу помоћи.

Иако је мајка Русија од нас далеко само 2-3 сата авио вожње, иако су СЕМАКС капи безопасне, па се слободно могу купити у било коју апотеку у Русију, иако СЕМАКС капи нијесу  претјерано скупе-коштају свега 10 – так долара, иако би њихова употреба смањила смртност , а олакшала опоравак жртвама можданог удара, још нико у ниједној србској држави, да ли се звала Република Србија, или Република Србска, или Република Црна Гора, није се потрудио да ове капи увезе из мајке Русије, и својим грађанима, својим пореским обавезницима олакша живот.

Зато се намеће питање: Коме служи ова власт, своме народу или непријатељима народа. И да ли  је дужан народ да плаћа порезе, доприносе и остале намете овако неодговорној власти-која или не брине о своме народу, или га свјесно хоће да уништи?