Учитељи за либијске «Албанце»?

Последњих дана лидери либијских побуњеника више не позивају просто, већ мал те не хистерично захтевају од САД и европских савезника да хитно започну копнену операцију против Либијске војске. За сада су уместо тога, како саопштавају медији, САД, Велика Британија, Француска и Италија одлучиле да упуте у Бенгази своје војне саветнике. Једни експерти сматрају то покушајем да се дистанцира од превише наметљивих молби побуњеника, други виде у слању саветника далекосежне циљеве.

То да су се учесници западне коалиције у Либији нашли сада у суштини у замци, признаје већина војних експерата. Затварање ваздушног простора над земљом ни до чега није довело. Као и дуготрајни ракетни и бомбашки напади из ваздуха. Лидери западне коалиције непрестано уверавају да је њихов главни задатак заштита цивила. Али сваким даном, подвлаче експерти, постаје све јасније да је главни циљ војне операције НАТО-а у Либији свргавање или физичко уклањање лидера револуције Моамера Гадафија.

Да, то се и не крије. У недавном заједничком отвореном писму Барак Обама, Дејвид Камерион и Никола Саркози изјавили су да је будућност Либије са Гадафијем немогућа. По њиховим речима, он мора да оде и да оде заувек. Јасније се не може рећи. Ових дана експерти су скренули пажњу на изјаву са страница Њујорк Тајмса једног неименованог представника у НАТО-у: Моамер Гадафи слаби. А други временом јачају. Ко су ти други?- питају се стручњаци. Не спрема ли се НАТО уз помоћ саветника тајно да обучи побуњенике према примеру, рецимо, припреме ОВК у Албанији? Како самтра заменик директора Института за САД и Канаду, генерал-мајор Павел Золотарев, косовско искуство није искључено. Подршка фактички незаконитих оружаних формација побуњеника можда је једини излаз за НАТО из актуелног ћорсокака, каже он. Његов немачки колега, генерал бундесвера Клаус Рајнхардт, бивши командант снага КФОР-а на Косову је против таквог прилаза.

Не, то неће помоћи, говори Рајнхардт. То је пре гест љубазности, неки спољни сиглан. Како би се обучили потпуно неприпремљени побуњеници који могу да се супротставе Либијској војсци у дуготрајној перспективи, потребни су месеци. То зна свако ко се бави обуком новајлија. Коначни циљ треба да буде прекид ватре. Сада треба водити разговор о помоћи цивилима у Мисрати и другим градовима, оним 500 000 избеглица које су се нашле данас у пустињи. А размишљати о томе како се могу обучити побуњеници помоћу неких пензионисаних војника, права је бесмислица.

Ових дана међу експертима се воде спорови о томе да ли је интервенција у Либији, по изразу француске Лес Ехос, прогрес међународног права или како упозорава британски Индепендент, незаконито мешање у ствари суверене државе. Њен сународник Гардијан категоричнији је: Мисија која се скретала с пута од самог почетка креће се тамо где се сличне мисије увек крећу- ка још дубљем мешању. Али то нико не види? Зашто? МИП Русије, на пример, ових дана је још једном изјавило о опасном развоју догађаја у Либији. Друга је ствар што неко то не жели да примети.