Без компаса и мотора

Према саопштењима медија, Савет НАТО-а на нивоу сталних представника одобрио је предлог генералног секретара Андреса Фога Расмусена о оснивању у упоришту либијских побуњеника – граду Бенгазију – контакт-групе за везу алијансе са такозваним Националним прелазним саветом. Групу треба да предводи дипломата једне од земаља чланица блока. Тако, сматрају многи експерти, НАТО коначно заузима став на страни снага које ратују против владајућег режима Гадафија.

Како између осталог пише немачки Фајненшл Тајмс Дојчланд, позивајући се на изворе у штабу алијансе, будући представник НАТО-а у Бенгазију треба да врши сталне контакте са такозваним прелазним саветом, да предаје узајамне поруке, као и да врши тешњу координацију друштвено-политичке делатности НАТО-а и руководећих структура либијских побуњеника. До данас, подвлачи лист, Брисел се свим снагама трудио да створи утисак да алијанса не подржава ни једну од страна оружаног конфликта. Што, између осталог, примећује Фајненшл Тајмс Дојчланд, није омело авијацију савезника да бомбардује резиденцију Гадафија. Сада, по мишљењу коментатора овог и других издања. НАТО отворено стаје на страну побуњеника.

Виктор Литовкин, одговорни уредник листа Независни војни преглед, не сумња у прави циљ одлуке НАТО-а да формира контакт-групу.

Сматрам да је то заиста корак ка копненој операцији, ма под којим изговором да се она спроводи. Саветници, инструктори и остали посланици позвани су не само да уче побуњенике да добро ратују, већ и да победе Либијску војску. Они ће вршити рекогносцирање на територији Либије, планирати искрцавање ваздушног и копненог десанта, одредити маршруте маршева на Триполи. У целини, испуњавати све задатке, све до навођења ракета и бомбардовања.

Спреомност да упуте високог дипломату у Либију већ су изразили Француска, Италија и Турска. Ипак, како се саопштава, нису сви парнтери из војног блока са усхићењем примили иницијативу Расмусена. И све више експерата говори о одсуству схватања циљева либијске кампање у блоку.

Ратом без циља назвао је дешавања чувени политиколог Фјодор Лукјанов. Ни на једно од питања која су постављали скептици није био дат одговор ни пре почетка, ни после борбених дејстава. Некаква мистичка загонетка остаје, по његовим речима, то у чију одбрану је иступила војно-политичка суперсила и њени главни савезници. Састав, бројност, борбена способност и намере побуњеника никоме нису познате и не објашњавају се до данас.

Сарадник Универзитета Јакобса у Бременту Јорг Химељрајх иде још даље. Он поставља питање: да ли блок НАТО-а треба да иступа као светски жандарм у сваком кризном жаришту на планети? И уопште, иде ли се на пловидбу преко узбурканог мора без компаса и мотора?