Косово. Привид мира.

Како сада, три године после једностраног проглашења независности Косова, живе Срби јужније од Ибра, посебно они који се налазе уз Пирштину? Ово питање поставили смо једном од лидера косовских Срба у Грачаници, Ради Трајковић. По њеним речима, у покрајини постоји само привид мира.

Не може да се промени суштина, ако вам се пре неколико дана појаве у Дреници људи, који обележавају 7 година терористичке организације АНА са капуљачама и у униформама АНЕ и са претензијом да праве пројекат велике Албаније. Не може да буде стабилизације, ако се на власти налазе људи, мислим на премијера Тачија, који је дошао путем изборне крађе, који има сумњив и политички, и морални интегритет. Косово има привид мира, и на простору Косова и Метохије ви имате препаковање дроге. То је постао центар за дистрибуцију дроге према Европи. Ви знате, где је криминал, где је огроман новац, а где је мафија, која је усто најдиректније на власти.  Ту увек имате потенцијала за дестабилизацију, која подразумева ново етничко чишћење или пројекат велике Албаније. То у ствари утиче да ми немамо осећај сталности. Ми имамо осећај привремености опстанка на Косову, јер се увек бојимо да ћемо на неки начин бити протерани.

Изгледа да је међу Србима на Косову делатност Хашима Тачија, како је у Србији уобичајено да се каже, „јавна тајна“, тачније тајна коју сви знају.

Данас имате нешто што је реалност, а то је завера ћутања албанског народа о злочинима над Србима. По први пут појавили су се неки сведоци. Господин Дик Марти у свом извештају каже да има неке сведоке, који су спремни да сведоче о злочинима над Србима. Ако већ он има те податке, за све нас, ја мислим и за будућност Косова и Метохије, и за Албанце, и за Србе, највећи приоритет је да се обезбеде ти сведоци. Тај Албанац, који хоће да се проговори о свом сопственом злочину, представља заиста један драгуљ, који морамо да заштитимо. Ја имам сумње, не без разлога, у многе представнике међународне заједнице да уколико би сазнали идентитет људи, који ће сведочити, да би они информисали Тачија. Што знате, други човек УНМИКа је, говори се, и обавестио Рамуша Харадинаја о заштићеном сведоку. Који су мотиви, ја не желим да улазим. Не желим никога да оптужујем заиста. Али потребно је овога пута радити са врло одговорним људима.

У албанском делу Косова не зауставља се грандиозна изградња – на све стране ничу мотели, ресторани, приватне куће. Тачније, у суштини, експанзија Албанаца не престаје?

Много је врло скупо купљене српске имовине. Посебно по високој цени на стратешким местима, као што је централна регија.   А нису ни они криви. Ту је и србска неодговорност. Па не бих им продала, мислим.  Ово више није обична трговина, није обична продаја. Ово је много више од тога...

Ако Срба у цнетру и на југу Косова остаје све мање, можда ће се некада пројекти поделе покрајине заиста реализовати? Јер културолошка карта мења се и место стотина манастира и цркава сада стоје џамије.

Све што Србију и Србе веже за Косово је испод Ибра, ако хоће. Све оно што говоримо, налази се испод Ибра, што је од значаја за Србију. Пре свега мислим на нашу цркву- на културну баштину, на тај хришћански идентитет, који треба да се очува у смислу нечега, што је општи интерес за све хришћане. И мислим да на том пројекту треба радити. Ја сам велики противник поделе и мислим да никада неће престати утицај српске државе на Косову и Метохији, ако задржи становништво, ако га економски и политички подржи на један искрен и прави начин. И на тај начин заједно са црквом очува свој утицај на овом простору. Ако се очистимо, Албанци неће имати мотива да задрже Србе испод Ибра,  они ће нас сигурно протерати. А друго   Србска Црква, ма шта говорили сви, она ће годинама полако променити свој идентитет и прећиће у нешто што је Косовска Православна Црква.

Могуће да преговори између Београда и Приштине могу некако да промене ситауцију?

Албански представници, преговарачи, користе нас, Србе на Косову, као таоце. Ако не могу да се договарe око телефона, они укину телефонe. Врше институционалну репресију,  пошто je институционално вршено насиље. Сада се разговара о таблицама. Нама већ министар полиције Бајрам Реџепи прети да ће нам променити таблице. Значи, не чекају договор, него иду на репресију према србском становништву. Никако лидери институција у Приштини доживљавају Србе као своје становнике. Они уопште не могу да се уживе и да прихвате нас као своје становништво, него увек као фактички Србију. Чим нешто се Србијом не иде, они одмах нападају на Србе на Косову у смислу санкционисања и вршења притиска на Београд да прихвати њихове модалитете. Мислим да је требало пре преговора да се договоре да не смеју да се праве једнострани потези пре него што се договоре и нађу неки компромис.