Вашингтон не држи реч

Договори између САД и Румуније о лоцирању антиракета крше руско-амерички споразум о стварању заједничке ПРО у Европи. Ово је изјавио начелник Генералштаба РФ Николај Макаров након седнице Савета Русија-НАТО у Бриселу. И премда по мишљењу стручњака, само по себе лоцирање ловаца у Румунији не узнемирава Москву, тенденција је алармантна.

О лоцирању америчког система ПРО у Румунији почетком недеље је саопштио румунски председник Трајан Бесеску. У ову сврху Букурешт је издвојио своју војно-ваздушну базу Девеселу на југу земље. Тамо ће бити лоциране ракете-ловци средњег домета, које ће ступити на борбено дежурство 2015. године.

Русија је на ову новост реагивала брзо и негативно. Пре свега због тога што су се 2009. године на састанку у Москви Дмитриј Медведев и Барак Обама договорили о томе да ће Вашингтон узимати у обзир руске интересе приликом лоцирања америчке ПРО у Европи, наводи заменик директора Департмана за информисање и штампу МИП РФ Александар Болдирев.

Са жаљењем констатујемо да се практични кораци на стварању европског сегмента глобалне ПРО САД предузимају независно од руско-америчког дијалога у вези с противракетном проблематиком, који је започео по одлуци председника Русије и САД. Исто тако се не узима у обзир ни рад на пројекту могуће ЕвроПРО, који се одвија у складу с договорима постигнутимна Лисабонском самиту Савета Русија-НАТО.

Замисао о лоцирању елемената ПРО у Румунији није нова. По плану САД, стварање ЕвроПРО ће се одвијатиу 4 фазе. У оквиру прве почетком ове године у Средоземно море је већ упућена ракетна крстарица „Монтереј“ (Monterey), снабдевена вишециљним зенитско-ракетним комплексом „Иџис“ (Aegis). У другој фази у игру улази управо Румунија – у њој ће до 2015. године бити смештени ловци ракета мањег и средњег домета. До 2018. године оне ће бити тестиране – то је такозвана трећа фаза. И тек у четвртој, која ће се вероватно завршити 2020. године планира се развој система за супротстављање ракетним претњама средњег и даљег радиуса и евентуалних међуконтиненталним ракетним претњама против САД.

У суштини, Москву може да забрине једино реализација четврте фазе, каже директор Центра за политичка истраживања Владимир Јевсејев.

Треба имати на уму да они системи морског базирања, које данас поседују САД и системи чији се развој планира у Румунији нису предвиђени за хватање бојних глава међуконтиненталних балистичких ракета. Они су предвиђени за хватање ракета средњег домета. Русија је, у складу са споразумом, који је усвојен још у совјетско време, ове ракете уништила. Дакле, овај систем никако не може да утиче на руске стратешке нуклеарне снаге. Истовремено, у перспективи је могућ развој снажнијих ловаца. Зато би Москва желела да се већ сад да обавеза да овај систем неће бити усмерен против ње.

Идеално би било да то буде обавеза правног карактера. Међутим, стручњаци сматрају да неће бити лако да се то издејствује. Барак Обама има прилично одређене обавезе према конгресу, да развој система ПРО неће бити ограничен ни на који начин. А усмена уверавања, јасно, не дају чврсте гаранције.

У четвртак, 5. маја, разматрање питања сарадње у области ПРО наставиће се на седници Савета Русија НАТО (СРН) на нивоу амбасадора. А 9. јуна у Брислу, СНР ће се окупити на нивоу министара одбране. Управо тада ће, по очекивању стручњака, бити стављене тачке на «i». Или Запад прима Русију у својству равноправног партнера и тада елементи ЕвроПРО неће бити лоцирани у Румунији, већ на југу Русије, или је свако за себе – и тада ће се лепа идеја о изградњи глобалног система безбедности распрснути као мехур од сапунице.