Наша дивља браћа

Кинеске власти намеравају да изграде болницу за панде. У Поднебеској рачунају да на тај начин неће само сачувати, већ ће и повећати популацију ових животиња.

Јединствена болница с капацитетом од 40 пацијената треба да почне с радом већ 2012. године. Изградња јединог на свету дијагностичког и медицинског центра, коштаће 30 милиона долара. Осим лечења и превенције болести, она ће такође постати дом за старе панде.

По речима кинеских стручњака, болесне панде се често доводе у обичне „људске“ болнице. Очигледно да то није најбоље решење. О томе каква треба да буде права болница за панде испричао је координатор прогрма за биодиверзитет Светског фонда за дивљу природу (WWF) Владимир Кревер.

Ветеринарска клиника је у овом случају више налик на зоолошки врт, у који се по потреби смештају крупније животиње. Ако је дивља животиња болесна и тако ретка као панда, потребни су јој посебни услови и квалификована ветеринарска помоћ. Међутим, више се ради о рехабилитацији младунаца, који су остали без маме. Све животиње су подложне инфекцијама. Једноставно, ако би у обичној ситуацији, у обичном животу животиња од њих угинула, у случају да постоји одговарајућа нега, она се може спасити.

„Бамбусов меда“ је познат у целом свету. Панда је приказана на амблему WWF, она често постаје јунак филмова о животињама, чак и главни лик у цртаним филмовима. Симбол летње Олимпијаде у Пекингу била је управо панда. Данас их у бамбусовим шумама у Кини има око 1600. Некада је панди, или како их у Кини називају, „медведи-мачке“ било скоро у целој земљи. Данас их има само у неколико региона. Још скоро 300 индивидуа живи у зоолошким вртовима у свету: у Јапану, у Мексику, САД, Великој Британији, Латвији и Финској...

Болнице за дивље животиње постоје у многим земљама. У Аустралији ради болница за коале, у Грчкој – дом за дивље птице, које су настрадале од ловокрадица или болести. Највећа болница се налази у Великој Британији. У њој се лечило преко 150.000 дивљих животиња – од јелена, који су се ранили о различите ограде, фока и морских птица, које су настрадале услед изливања нафте, до јежева, кунића, жаба и других животиња.

У Русији влада посебан однос према дивљим тигровима, а посебно према највећим – амурским. Акценат се ставља на њихову негу у природној средини. Ако се има у виду да је тигар велики грабљивац, круна еволуције дивљих животиња – његово лечење није само компликовано, већ је и опасно. У нашој земљи су у функцији национални паркови: Усуријски на Далеком Истоку, Лазовскиу Приморској покрајини. На свету је остало нешто преко 500 тигрова, од којих око 450 живи у Русији. Међутим, њихово очување није задатак само Русије. Прошле године је 13 земаља прихватило стратегију за чување популације ове ретке животиње.