ЗИС-3

Савршенство ове или оне врсте оружја не проверава се само његовом борбеном применом, већ и временом. Легендарни совјетски топ ЗИС-3 је најмасовније совјетско артиљеријско оружје, које се производило у годинама Другог светског рата. Захваљујући својим истакнутим борбеним, експлоатационим и технолошким особинама ово оруђе стручњаци сматрају за једно од најбољих оруђа из Другог светског рата. У послератно време ЗИС-3 је дуго био у наоружању Совјетске војске, а такође се активно извозио у низ земаља, а у неким од њих је и данас део наоружања. У масовној количини ЗИС-3 се у јединицама совјетске армије појавио 1942. године. А годину дана касније ово оруђе је постало главно у дивизијској топовској артиљерији, као и у противтенковским истребљивачким јединицама. У Курској бици ЗИС-3 је заједно с 45-мм противтенковским топовима и 122-мм хаубицама М-30 чинио основу совјетске артиљерије. Тада су се показале мане оклопног дејства оруђа против нових немачких тенкова и самохода, што је у неколико ублажено увођењем у борбени комплет подкалибарске, а од краја 1944. године и кумулативне муниције. Касније, до краја рата ЗИС-3 је чврсто задржавао статус главног дивизијског топа, а од 1944. године због смањења темпа производње противтенковског оруђа, де факто је постао главни противтенковски топ РККА. Главни адути ЗИС-3 у поређењу с другим домаћим и иностраним оруђем били су крајња једноставност у експлоатацији и врло висока технологичност његове производње. За услове, који су постојали у СССР за време рата, то је представљало важну предност. Ниво припреме личног састава артиљеријских јединица у огромном броју случајева је био низак, а у условима крајње убрзане припреме у јединицама за обуку способност оруђа да издржи недостатак потребног техничког одржавања услед ниске техничке квалификације персонала представљала је одлучујући аргумент у његову корист. Крајем Другог светског рата совјетска војска је активно примењивала ЗИС-3 у рату с Јапаном. По стању на 2007. годину ЗИС-3 је био у наоружању петнаестак земаља Африке и Азије.