Сећање не зна за границе

Приближава се жалостан датум у историји Русије – почетак Великог Отаџбинског рата, Дан сећања и туге. Пре 70 година, 22. јуна 1941. године, кукавички, без објаве рата, фашистичка Немачка напала је на СССР. Сведочења о првим трагичним данима рата биће представљена на међународној изложби Меморијал-2011. у московском Мањежу. На отварање ће допутовати делегације из 15 земаља, између осталог из Немачке, Чешке, Словачке, Бугарске. Посебна пажња на изложби ће бити поклоњена питању одржавања војничких гробница и очувања споменика.

Рат није завршен док не буде сахрањен и последњи војник. Ово је реченица великог руског војсковође Александра Суворова која је актуелна и данас. Наћи и сахранити војнике, одати сву пошту палима за слободу света је дужност Русије. До данас трагачи сваке године налазе и сахране хиљаде палих војника у туђини. Тренутно на територији преко 50 земаља има преко 22 хиљаде војничких гробница совјетских војника. Сваке године на њихово одржавање и уређење Русија троши 5 милиона долара.

Ипак неки кратковиди политичари како би удовољили тренутном расположењу залажу се за пренос и демонтажу споменика совјетским војницима ослободиоцима. Они посежу на обеликсе, а у стуштини на историјско сећање. Довољно је сетити се преноса естонског Бронзаног војника који је гласно одјекнуо. Демонтажа споменика и пренос меморијалног зида повукли су за собом масовне нереде у Талину и другим градовима Естоније. Није све глаткони у неким земљама Источне Европе, између осталог у Мађарској, каже начелник Управе Министарства одбране за очување сећања на браниоце отаџбине,  генерал-мајор Александар Кирилин.

То се нажалост често дешава. Посебно приликом смене политичких странака које стоје на челу државе. Долазе радикалније политичке групе и започиње игра око совјетских споменика. Нажалост, тренутно се погоршава ситуација у Мађарској. Нови градоначелних Будимпеште намерава да уклони споменик црвеноармејцима са трга Слободе.

По речима представника Министарства одбране, локалне власти се спремају да преместе чувени споменик на локално енглеско гробље – тобоже у центру града није му место. И раније споменик у знак сећања на 80 хиљада војника Совјетске армије који су погинули у борбама за Будимпешту крајем 1944. године неколико пута био је објекат напада мађарских националиста. Ипак ситауција се сада поново заоштрила.

Губици Совјетског Савеза у време Великог Отаџбинског рата израчунавају се гигантским цифрама. По последњим прорачунима, најстрашнији и најкрвавији рат однео је животе скоро 27 милиона људи, међу њима 9 милиона војника. Подаци о многима од њих су унети у електронску базу Меморијал, формирану поводом 65-годишњице Победе.