Медуза Горгона у бароко стилу
У унакрсној Години језика и културе Русије и Италије у Москву једно за другим стижу ремек-дела исталијанске ликовне уметности. Од 25. маја, на пример, у руској престоници у гостима је једно од најпознатијих дела италијанског барока – скулптура Лоренца Бернинија Глава медузе. До 1. јуна она ће се налазити у италијанској амбасади, а од 3. јуна ће бити приказана публици у Музеју ликовних уметности Пушкин.
Изложбени програм Године састављен је тако да директор московског Музеја ликовних уметности Пушкин Ирина Антонова не може да сакрије радост.
Ова унакрсна година Италије и Русије испоставила се врло масовном за наш музеј: читав низ истакнутих изложби! Оне су започеле чувеним и код нас мало познатим платном Дама са једнорогом Рафаела. Италијански музеји врло су великодушни према нама. Пре неколико годиан код нас је била Венера Урбинска Тицијана. Сасвим недавно поново Тицијан и његов Портрет непознатог са плавим очима. Таква невероватна ремек-дела представљају нам италијанске колеге. Почетком јуна предстоји још једна изложба, и то скулптура. У читавој нашој пракси Изложбе једног дела само једном смо показивали скулптуру – то је била Брутова биста, рад Микеланђела из Музеја Буонаротија у Фиренци. Овог пута то је Глава медузе Бернина, великог архитекте и скулптора 17. века.
Између осталог, вредност ове изложбе увећава се много пута ако се подсети да се радови Лоренца Бернинија у Русији чувају само у петербуршком Ермитажу: неколико модела од теракоте. У московским музејима уоште их нема, и на гостујућим изложбама Бернинијева дела се нису показивала. А ту одједном најпознатија скулптура!
Медуза горгона је лик грчке митологије, од чијег погледа су се људи претварали у камен. Али код Лоренца бернинија лик је изведен од мермера у облику женске главе са полу-дечијим, напаћеним лицем. Змије које се извијају уместо косе: монструм умире, пред очима се претвара у камен. Ова скулптура је тријум барока и данас делује на гледаоца крајње емоционално.
Амбасадор Италије у РФ Антонио Дзанарди-Ланди сматра да Русија и Италија не треба себе да ограничавају у културним контактима једном годином. Тим пре што преговори о размени музејских вредности понекад бивају тежи од дипломатских. На пример, у Италији постоји неко уврежено правило да ремек-дела не треба да се одвозе у иностранство.
Када не би било никаквих ограничења, наставља амбасадор, ја бих несумњиво довезао Распетог Христа Мантењија који се налази у галерији Брера. Нажалост, за сада то остаје само сан – мој и госпође Антонове. Али колекције италијанских музеја толико су богате, а интересовање Италије за сарадњу са Русијом толико је велико да без међусобних изложби наредних година нећемо остати.
У згради Италијанске амбасаде у Москви, проглашеној за истакнути архитектонски споменик, до краја године ће бити приказани и Двоструки портрет Ђорђонеа и слика Каравађа Младић са корпом воћа. Затим ће оне бити изложене у московском Музеју ликовних уметности Пушкин.
- Извор
- Голос России/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- Италија
- изложба
- сликарство
- музеј
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »
















