Грци пред избором: евро или драхма

Атина је спремна да  се одрекне евра и врати драхму. Такву је изјаву дала  еврокомесар од Грчке Марија Даманаки.  У саопштењу на званичном сајту члана комисије 25. маја се говори да је сценарио отеривања Грчке из еврозоне већ на столу.

После таквих изјава Брисел би морао да се забрине. Излазак Грчке из еврозоне не само ће  шкодити јединственој европској валути и економијама земаља, где је она национална новчана јединица, већ  и  политичком реномеу читаве Европске заједнице.

Међутим, нема много оних који озбиљно разматрају намеру Атине да се врати драхми, бар због тога, што се такви кораци не чине брзо, - каже шеф катедре европке интеграције МГИМО, доктор економских наука Олга Буторина.

У пракси је то веома сложено. Морамо да се сетимо да се кампања увођења евра планирала у току више година. Обавештавало се становништво, уведена је била пракса двоструких ценика. Осим тога, требало је штампати доста велики број новчаница у еврима, као  и метални новац, промислити  расподелу свега тога  међу становницима, банкама и другим установама. То је техничко питање, али кошта велике износе. Одакле би Грчка нашла данас такав новац?

Осим тога, то није лако ни са гледишта званичних процедура.

Још једно решење проблема Грци виде  у реструктуризацији дуга. ЕУ не одобрава такву процедуру. То би резултирало пропашћу за саму Грчку, - упозорава члан Савета управника ЕЦБ Јурген Старк.

То је илузија – мислити да ће реструктуризација дуга помоћи да се реше проблеми, с којима се суочава та земља. Реструктуризација дуга ће делимично или потпуно уништити капитале грчких банака.  Дакле, то је рецепт катастрофе.

Шта од Грчке желе да добију? Смањење буџетског дефицита путем  стриктне економије и продаје државних актива. Иначе, Атина није против тога. За трговине су припремљени пакети деоница Поштанске штедне банке, лука Пиреја, Солуна и читавог низа компанија.  За њих желе да добију око 50 милијарди евра. Влада рачуна да ће на рачун допунских пореза и смањења у државном сегменту уштедети до краја ове године још 6 милијарди евра.

Међутим,  таквима радикалним реформама су незадовољни  становници. Грци штрајкују, демонстрирају и траже од владе да престане да се повлађује ММФ. У том смислу повратак националоној валути би могао да помогне, - истиче Олга Буторина.

…То би могло да пружи Грчкој независну  новчано-кредитну политику и валутну политику.  Односно, грчку драхму у условима кризе би требало девалвирати и на тај начин стимулисати извоз грчке робе, и, обрнуто, смањити увоз.   То је добар инструмент.

Било како било, Грчка је данас у ситуацији када ће незадовољни бити у било ком случају при свим евентуалним мерама. Питање је ко ће и чиме жртвовати.