Једним оком на ЕУ, другим на вриједности Отоманске империје

Један такав учињен је на једној манифестацији код Кисељака, гдје је представник босанских фрањеваца прије више од пет вијекова потписао покорност Турском освајачу.

Овај чин капитулације, данас се у необошњачкој квази-историји слави као почетак суживота и духовни сусрет два свијета и вјере. Тачније, таквим се покушава приказати онима који попут Комшића, насједају на фразе како је догађај посвећен вјерској толеранцији, а не обиљежавању побједе моћног исламског освајача над хришћанима.

Судећи по реакцијама на интернет порталима, господин Комшић, не да забија прст у око народу који по уставу представља, него би се могло рећи, да им вади крв.

На пољу Милодраж код Кисељака, прије 548 година, турски султан Мехмед II Oсвајач, након што је одсјекао главу босанском краљу Томашевићу, уручио је повељу ''Ахднаму'', фрањевцу Анђелу Звиздовићу, који је потписао покорност и послушност Турцима.

Услиједили су, како би турски шеф дипломатије Давутоглу рекао, најбољи дани за Балкан; вријеме подјела међу словнским становништвом, корумпиране власти инсталиране далеко са истока, превентивне мјере одрубљивања глава и слично.

Та догађај се сваке године слави под називом ''Дани Ахднаме Милодраж'', а ове године по покровитељством члана Предсједништва БиХ, Жељка Комшића и у организацији Удружења босанско-турског пријатељства "Босфор" из Сарајева те кисељачких удружења Бошњачке културне заједнице "Препород" и "Фатих"

Централну манифестацију на којој се славила Отоманска империја јуче је отворио премијер СБК Тахир Лендо, рекавши да је "Ахднама" једна од темељних вриједности БиХ.

О значају тог документа, "Ахднаме", говорио је проф. Лука Маркешић, бивши фратар и предсједник Хрватског народног вијећа из Сарајева.

Хрватски портали у БиХ, Маркешића зову ''насљедником квинслинга Звиздовића и представником групе од 10-ак сарајевских џепних Хрвата која је свакаква само не хрватска.''

Маркешић, јавности познат по изјави да у БиХ нема Хрвата него да ту живе босански католици, говорио је о догађају и мјесту који се обиљежава, као о мјесту сусрета култура и зачетка суживота и вјерске толеранције.

На Милодражу су додијељена и признања онима који су посебно и несебично подржавали идеју да "Дан Ахднаме" прерасте у ''Дан људских права и слобода у БиХ'', а списак на списку је и омиљени овдашњи Американац, Бил Клинтон, сада са повељом ''Пријатељ Босне''.

Повељу је добила и бивши премијер Турске Тансу Чилер, а признања за Клинтона и Чилер су примили њихови изасланици.

Златна "Ахднама" додијељена је Мирку Пејановићу, бившем члану такозваног Предсједништва РБиХ, сребрена је припала фратру Мирку Мајданџићу, док је бронзана ове године уручена Вијећу Конгреса бошњачких интелектуалаца, Србском грађанском Вијећу - Покрет за равноправност, Хрватском народном вијећу, Асоцијацији независних интелектуалаца "Круг 99", Федерацији удружења културе БиХ у Турској, турском удружењу интелектуалаца "Turk aydinlar ocagi", Конгресу Бошњака Сјеверне Америке 2000. и Свјетском савезу дијаспоре БиХ.

"Ахднаму", чувени документ, на турском и србском језику прочитао је студент оријенталистике Шемсудин Халиловић. На крају је организована посјета Фрањевачком самостану у Фојници, гдје се у музеју самостана чува оригинал "Ахднаме".