Почетна страница > Новости

Андрић на "Вишеградској стази"

Андрић на
04.06.2011. год.
Свечаном академијом под називом "Похвала Иви Андрићу" синоћ је у Градској дворани у Вишеграду званично отворена 32. по реду, а 19. у Републици Србској "Вишеградска стаза", културна манифестација посвећена животу и дјелу нобеловца Андрића.

Сценарио за академију написао је Милован Витезовић, а режирао је Бранко Поповић из Народног позоришта из Ужица.

Бесједећи о Андрићу, академик Светозар Кољевић истакао је да је за разлику од других писаца, који су се бавили тематиком судара различитих култура на истом простору, "Андрић имао срећу са својом Босном у којој нема границе између католичанства, православља, ислама и јеврејства...".

"Довољно му је било као што се види у `Писму из 1920.` да проведе `ноћ будан у кревету` и слуша како на католичкој катедрали `тешко и сигурно` откуцава сат, два часа по поноћи да би затим нешто `слабијим и продорним звуком` православна црква откуцала своја два сата, увек неког другог дана и недеље, а каткад и другог мјесеца, а и године", рекао је Кољевић.

Кољевић је, отварајући овогодишњу манифестацију, поручио да ће једног дана и у Босни доћи вријеме када ће се сазнати колико је два плус два, алудирајући на причу два аустријска званичника у приповијетк "Осатичани", који су закључили да се у овој земљи никада не зна колико су два плус два, али се не зна ни колико је када нису четири.

Премијер Републике Српске /РС/ Александар Џомбић, који је присуствовао свечаној академији, рекао је да Влада РС подржава културне манифестације, посебно "Вишеградску стазу" и изградњу Андрић-града у Вишеграду, чиме показује да равномјерно улаже у развој свих дијелова Српске.

Режисер Емир Кустурица најавио је да ће 27. јуна почети први радови на изградњи Андрић-града на ушћу Рзава у Дрину и да ће се "Вишеградска стаза" за двије године већ уселити у овај град од камена из којег никада неће отићи.

Он је захвалио предсједнику РС Милораду Додику на подршци да реализује своју идеју и истакао да град од камена посвећује највећем умјетнику који је икада рођен на овим просторима.

Начелник општине Вишеград Томислав Поповић истакао је да у судбини сваке Андрићеве личности постоји општа идеја, мисао о животу човјека и његовој срећи или несрећи.

"Настојећи да поштујемо његову мисао, дужни смо не само трајно учити од нобеловца, већ радити на томе да живот човјека буде бољи и срећнији", додао је Поповић.

Током свечане академије, чији је програм био богат и разноврстан, хор "Србадија" из Бијељине отпјевао је пјесме које су посебно за ову прилику компоновали Зоран Христић и Раде Радивојевић.

Андрићеву захвалност за Нобелову награду казивали су глумци Тихомир Станић, Вјера Мујовић и Рада Ћуричин.

Замишљени интервју са Андрићем у коме су само питања била из овог времена, а одговори из Андрићевих дјела, говорили су глумци Тихомир Станић и Вјера Мујовић.

Андрићеве стихове "Кога ли сада љуби она млада жена" рецитовао је глумац Љубомир Божовић, а "Много самујеш а дуго ћутиш сине мој" читали су Игор Боројевић и Рада Ћуричин.

Публици су се посебно допала пјесма "Лили Лалауна" коју су пјевали глумци Горан Султановић и Вјера Мујовић, "У сумрак пјевају дјевојке" у извођењу Немање Јовановића и на крају Апотеоза Иви Андрићу чији су аутори Милован Витезовић и Зоран Христић, а пјевао ју је хор "Србадија" из Бијељине.

На позорници су изведене и пјесме "Ој, јесење дуге ноћи" и "Кад ја пођох на Бембашу", које су Швеђани пјевали у Андрићеву славу на додјели Нобелове награде 1961. године.





Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...


Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...

Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...


Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....

Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...


После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....


Остале новости из рубрике »