Бескрајна игра

Изјава Главног тужиоца Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију Сержа Брамерца о томе да Србија после Ратка Младића треба хитно да ухапси и изручи у Хаг бившег лидера Срба у Републици Србској Крајини Горана Хаџића, поново је довела у питање праве циљеве Хашког трибунала и цену захтева које он и даље упућује Србији. Одговор је у геополитичком смислу Хашког трибунала, сматра аналитичар Петар Искендеров.

Тужилац Брамерц жури. У понедељак има планиран реферат у СБ УН и он тежи да докаже да не добија узалуд плату. Још белгијски правник има лични мотив да постигне максимални успех на својој актуелној дужности. Јер пре именовања за генералног тужиоца Хашког трибунала бившег премијера Либана Рафика Харирија 2005. године, али није успео да да исцрпљујућу слику овог злочина који је гласно одјекнуо. У многоме – због неспособности или нежеље да се руше оне геополитичке поставке које САД и ЕУ примењују у односима у региону Либана, Сирије, Израела и Ирана.

У случају Хашког трибунала ови геополитички разлози испоставили су се још јачи. Почетак хашке етапе службе Сержа Брамерца подударио се са објављивањем шокантне иформације о злочинима албанских сепаратиста на Косову – између осталог о „црној трансплантологији“. Ипак реоср генералног тужиоца фактички се самоудаљило од истраге. Њом се бавила Парламентарна скуштина СЕ, Мисија ЕУ на Косову и друге институције.

Зато се реторика Хашког трубунала на рачун Србије пооштрава из дана у дан. Геополитички смисао датог притиска директно је проистицао из случаја Младића. У оптужници он је назван чланом мешовитог злочиначког удружења у које су улазили такође покојни председник Југославије Слободан Милошевић, први председник босанске Републике Српске Радован Караџић, лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ и други угледни представници Срба. Слично тумачење дешавања на Балкану није ништа друго до покушај да се на Србе пребаци колективна кривица за све злочине и да се оправда оружана интервенција НАТО-а. И то без обзира на чињеницу да су факти одабрани у оптужници углавном одабрани тенденциозно, а понекад и фалсификовани, истакао је у разговору за Глас Русије експерт Института за славистику РАН Александар Красјов.

Сва позивања на геноцид, на диктатуру Милошевића данас више нису актуелна. Већ је установљено да никаквих хиљада и тим пре десетина хиљада жртава није било. То се тиче Косова. Што се тиче података о осам хиљада муслимана тобоже убијених у босанској Сребреници по наредби Младића који фигурирају у оптужници, то у најмању руку изазива сумње. Ипак ову констатацију западни лидери и јавно мњење признали су као аксиому. Па и многи србски политичари и државни посленици већ су се фактички солидарисали са верзијом Хашког трибунала.

Испуњавањем сваког захтева од Србије као суверене државе ће остајати све мање и мање. А то што остане ће се без журбе приближавати ЕУ. Али највероватније оваква Србија може коначно да се смири пред прагом ЕУ у својству геополитичког отирача.