Ишчекујући: Без латинице на интернету

Пише: Душан Стојичевић

За који мјесец, прорадиће нови интернет простор –ћирилични домен – у којем ћемо моћи да отварамо сајтове на нашем писму. Прва два сајта са префиксом .срб постоје од средине маја (попут рнидс.срб), када је Ајкан (ICANN – организација која руководи додјелом домена на свјетском нивоу) створио техничке могућности. Пуштање у рад ћириличног домена очекује се на јесен.

Крајем 29. маја, скупштина Регистра националног интернет домена Србије (РНИДС – надлежно тијело за регистровање србских домена) усвојила је правилник по коме ће функционисати ћирилични домен .срб. Преостало је још неколико корака, попут припреме цјеновникa, и воз креће. А да бисте се укрцали на њега, морате да знате гдје да купите карту.

До сада у „латиничном” (исправније, ASCII) домену има 66.000 регистрованих сајтова, па је сасвим очекивано да је РНИДС морао посебно да припази и осигура већ постојеће клијенте. И нису ту у питању „новчани” разлози, већ има још нешто важније: на примјер, ако би неко други осим „Света компјутера” (који тренутно има сајт на адреси sk.rs) отворио ск.срб, највероватније би кориснике навео на погрешан пут. Штавише, уколико би неко осим „Кока-Коле” отворио кокакола.срб, највероватније би завршио на вишедневној екскурзији по суду у Стразбуру због повреде трејдмарка.

Стиже нам .срб Срби моји драги

Због свега овога, РНИДС је предвидео пробну вожњу за тих 66.000 сајтова, која ће трајати у првих шест месеци „од покретања воза”. Сваки сајт као карту за ту вожњу добија транслитерованог парњака – сајт у ћириличном домену са истим именом (када се из латинице преведе у ћирилицу слово по слово). Јасније: сваки власник сајта из „латиничног” домена добиће листу приједлога за име сајта на ћирилици, при чему власник изабира један. На примјер, за поменути сајт sk.rs добићемо листу са два предлога – ск.срб и шк.срб. Дакле, све могуће комбинације у транслитерацији.

У току тих шест мјесеци, власник сајта може кад пожели да направи избор из те листе. Све комбинације га чекају до истека тог периода, а после се прелази на слободну регистрацију домена (каква је тренутно код .rs домена) коју би најлакше описали ријечима „ко пре дјевојци...”

Како ми немамо закон о транскрипцији (писање ријечи по изговору на изворном језику), као што га има Бугарска на примјер, посебан проблем су представљала имена сајтова која садрже страна слова (q, w, x, y), а која су по проценама око 40 одсто од поменутих 66.000. Та слова се не могу превести у ћирилична без транскрипције која не постоји, па је РНИДС прибегао интересантном комбинованом рјешењу. Дао је низ од три србска слова у замену за страно (слово „x” прелази у „шћњ”), што цијелокупно име сајта чини бесмисленим (на пример, qvoucher.rs би био преведен у љћњоуцхер.срб). Власник готово сигурно неће бити задовољан, али му стоји на располагању да сам изврши транскрипцију свог имена и региструје адекватно име у оквиру „латиничног” .rs домена – kuvaucer.rs па ће аутоматски добити у листи предлога онај прави – куваучер.срб. Тиме је заокружен дио око заштите права постојећих власника сајтова у „латиничном” домену.

За ћирилицу, не за новац

Након шест мјесеци пробне вожње, креће се у право отварање кроз слободну регистрацију домена, када ће пресудан фактор за купца бити цијена.

У окружењу где ћирилицу срећемо само на једној од телевизија са националним фреквенцијама, чини се да је ћирилични домен осуђен на пропаст. Свјестан ове чињенице, РНИДС припрема изузетно повољне цијене за регистрацију сајта у ћириличном домену. Врло вјероватно је да ће побиједити мишљење да би за постојеће власнике латиничних сајтова ћирилични домен био поклон, док би се у периоду слободне регистрације веома симболично наплаћивали овакви домени. Како год да буде, треба нагласити да циљ овог домена и за РНИДС није новчана зарада, већ да се ћирилица устоличи као компјутерско писмо и опстане у компјутерској ери.

*Аутор је главни и одговорни уредник „Света компјутера”