ЕУ и Ратко Младић

Сан властодржаца у Београду се испунио, генерал Ратко Младић је ухваћен, а њихова опсесија, пут ка интеграцијама (ЕУ и НАТО), је према њима Србији осигуран. Тако мисле ти властодршци, који су у међувремену Србију јефтино распродали. Према њима мед и млеко могу сада да почну да теку у Србију… А и њима ће бити те како добро…

Пре два дана сам срео овде у Острави једног свог пријатеља, већ у годинама, који је доживео као и ја  и Други светски рат. Упитао ме је:

-„Како није оне из Београда срамота да бездушно прогоне и онда полумртвог ухапсе српску легенду, генерала Младића, који је спасао од новог покоља, који су већ доживели  у Павелићевој Хрватској, Србе из Босне и Хрватске,?“

Сели смо у један кафић и почели причу о нашем, чешком уласку у ЕУ и НАТО. Онда смо прешли на српске проблеме, и шта све влaда у Београду чини, како би по сваку цену, и по цену по народ нечасну, штетну, чак и понижавајућу, изишла на тај тобожњи пут за рај (ЕУ, НАТО) и своје лично благостање.

Пут Чешке у интеграције

Цела Чехословачка је дефинитивно ослобођена од Немаца у мају 1945. године. Кроз три године су не баш демократски преузели власт комунисти (1948), „сомотска револуција“ је 1989. обновила демократију у земљи, која се је кроз неколико година пријатељским путем разделила на Чешку и Словачку.
И дошло је време, да и ту потече мед и млеко у земљу.

Почела је приватизација, која се претворила у огромну пљачку народне (државне) имовине. Ту је наводно опљачкано скоро хиљаду милијарди (билион) чешких круна, или око 40 милијарди данашњих еура. Одједном су се појавили мултимилионери, чак и милијардери.

Почетком 21.века је Чешка постала чланица ЕУ. На почетку је ово одобравало преко 60% Чеха, данас испод 50%. Ваљда срећом еуро није уведен. Чешка, велики извозник шећера, је морала да драстично смањи ради квота његову производњу, те данас шећер увози. Наше модерне шећеране су морале бити продане. Неке, и врло модерне, су купили Французи и онда их срушили (!). Да чешке конкуренција не дигне главу.

Продукција млека и млечних производа се драстично, ради квота, смањила. Чешка је извозила свињетину, данас је увози и из Немачке, чији земљорадници имају веће субвенције. Итд,итд.
Стандард донекле расте, али број оних са малим или чак недовољним приходина расте исто тако.

Социјалне „маказе“ се све више отварају. Бесплатну здравстеву службу садашња влaда све више крњи. Богати су све богатији, сиромашни све сиромашнији. То тек да се види оно мед и млеко у ЕУ. Истине ради, земља добија подоста разних финансијских инјекција из Брисела, за све могуће, дошло је до многих инвестиција у нашу пољопривреду, ШКОДА аутомобили се врло успешно извозе у цео свет – али газда ШКОДЕ је немачки Volkswagen. Чешка око 7 милијарди ЕУРА шаље годишње у иностранство тамошњим инвесторима, као њихову зараду.  Мало претерано речено, немa тако рећи предузећа, које би остало чисто чешко.

Војна обавеза је укинута, сада Чешка има професионaлну војску, са доста генерала, али са мало војника. Од пређашњих око неких 150 000 војника, сада има укупно нешта преко ЈЕДНЕ дивизије, испод 30 000. Чешка је ушла у НАТО 12.марта 1999., уз официално велику буку, баш пре злочиначке агресије против Југославије, Чешки народ је био великом већином против те агресије, јер је то била издаја братских веза са Србима.
Председник Хавел је био међу кривцима за кидање тих братских односа. Сада наши војници служе у Афганистану, служили су у Ираку. То све кошта.

Неколико војника је и погинуло, било је рањених. Наши војници су били у УНПРОФОРу у Босни и Херцеговини, до сада су са КФОРом на Косову и Метохији. Многи од њих су постали пријатељи Срба, схватили су све њихове муке и неправде према њима, као и прљаву улогу Запада.

Чешко искусво и Србија

Када смо дискутовали о Србији, изненадила нас је сервилна улога тамошње владе према ЕУ и НАТО. Па зар да мољакају оне, који су убијали и уништавали током 78 дана криминалног напада 24.марта 1999, који је био без мандата Савета безбедности ОУН, на основу прљавих измишљотина, невероватних лажи о бројевима наводно убијених косовских Албанаца, о нaводном „геноциду“Албанаца. Ту се у лажима „истакао“ и Стејт Департмент САД.

Али колико су само НАТО авионске бомбе убиле невиних албанских цивила, на пример оних 75 људи између Дечана и Ђаковице 14.априла 1999. или 13. маја исте године, када су НАТО „хуманитaрне бомбе“ (тако их је назвао и наш бивши председник Хавел) убиле између Призрена и Суве Реке  80 Албанаца, омашком!

Колико је само било таквих „омашки“ сада у Либији, пре тога у Ираку, Афганистану, Пaкистaну од тих „зaштитнiка“ цивила. Зашто су НАТО авиони употребљавали током своје криминaлне активности осиромашени уранијум, са његовим стравичним последицама, не само на Косову и Метохији, у Србији, већ и у Републици Србској у БиХ?

Зашто су авиони Енглеске, Француске, Холандије, Италије, Немачке, САД, Шпаније, итд., просто сви  из Европске Уније и из САД, убијали српску и албанску децу? Зар је то тај добри, демократски Запад, та „племенита“ Европска унија, која сада арогантно тражи све више од Србије, која жели да јој се придружи.

ЕУ је успешно натерала Србију да прљаво изда своју легенду, јуначког генерала Младића. Европска унија у овоме случају има психијатријску дијагнозу, умоболан морал. Зар ЕУ није срамота да стално нешто прети Србији, уместо да се  извињава за злочине, које је у Србији починила током варварског бомбардовања у 1999.години. Некако ти „добри“ људи из ЕУ и НАТО не говоре о отплаћивању штете од 40-50 милијарди долара за уништавање и убијање по Србији.

Разбојници и бандити

Ово разбојништво ЕУ и НАТО је лепо описао будући британски Нобеловац за литературу Харолд Пинтер у чланку „Харолд Пинтер о бандитима и убицама“ (Дер Стандард, 20.маја 1999). Овде у Чешкој је недавно изашла књига о СС јединицама у Европи. Највише добровољаца за крваве СС јединице током рата се јавило из окупиране Холандије, око 50 000 њих, а сада се та Холандија прави важна и не зна, како би више увредила Србе и отежала им све могуће.

И та тако звано демократска ЕУ је великом већином прихватила пљачку Косова и Метохије од Србије, само су храбри Грци, Кипар, Румуни, Словаци и Шпанци одбили да признају као самосталну земљу Косово, водјену лицима са пребогатом криминaлном прошлошћу (на пример Хашим Тачи), оптерећенима страшним злочинима, како је то потврдио Швајцарац Дик Марти.

Као језива пародија је чињеница да је за питања у вези са Србијом у ЕУ одговоран тамо неки Словенац Јелко Кацин, посланик Европског парламента,  који би Србе удавио у кашичици воде. Чешку владу је натерао преваром на признање независности Косова, а то срамно издајство чешко-србског братства починио је министар иностраних послова Чешке, човек из богате аристократске породице, који не баш најбоље говори чешки, Карло Шварценберг, у ствари повампирена Аустро-Угарска.

Уништењу Југославије, акцијама око „кажњавања Срба“, је руководила Колова Немачка, уз сарадњу са Ватиканом. Пре Мастрихта 17.децембра 1991, када је немачки министар иностраних послова Ханс-Дитрих Генцхер („злочинац против мира“ број један) натерао продајну Европску заједницу (предходницу ЕУ) да призна Хрватску и Словенију као независне државе, Генсцхер је 29.новембра посетио папу Јована Павла Другог.

Папа је својом харизмом у то време вероватно могао да спречи страшно крвопролиће које је још чекало Југославију. А није то учинио, његови „људи“ су томе разбијању Југпославије чак помогли. Зато би његово будуће проглашење свецем било неправичним, као што је неисправном била и беатификација кардинала Степинца.

 

Ратко Младић из личне перспективе        

Када су Запад, ЕУ и САД, скроз издале своје дојучерашње верне савезнике из два велика рата, Србе, када су ЕУ и САД помогле, да бивши верни савезници Хитлера разбију Југославију, да се босанско-херцеговачки Муслимани и Хрвати насилно отцепе и када су њихове паравојне јединице почеле да уништавају и пљачкају србска села и убијају њихове српске становнике у деловина БиХ, у источној Босни, родила се ВРС, Војска Републике Српске, за чијег команданта је изабран Скупштином у Бања Луци 12.маја 1992. ГЕНЕРАЛ РАТКО МЛАДИЋ, најталентованији официр, кога смо имали од 1918.године до данас“ , према генералу Р. Радиновићу „

Имао сам ту чaст, да Младића лично упознам, да са њиме заједно са својом женом Добром, проведем подоста незаборавних часова, да о тим разговорима напишем књигу „Разговори са генералом Младићем“ (2010), у којој сам записао много његових речи, идеја, разочарења, као и његову непоколебљиву љубав и апсолутну приврженост своме србскоме народу. Многе његове изјаве о Хрватина и Муслиманима су биле пријатељске, требало би их добро упамтити.

Када смо се Добра и ја упознавали са модрооким генерaлом, рекао је : „Ја сам већ трећа генерација Срба, који нису упознали своје оцеве, пошто су ови погинули, кад су они били још мали“. Ратко је рођен у 1943., његов отац Неђо Младић је погинуо у борбама са усташама 1945.године.

Младић нам је причао, како се завршила катастрофом једна од Американаца лоше испланира офанзива северно од Сарајева, према Кладњу и Олову. ВРС је разбила целу офанзиву, ту је погинуло око 1 000 босанско-муслиманских војника. Са тугом у гласу је генерал рекао: „Ти момци су још имали читав живот пред собом“. У борбама је био заробљен и неки високи египатски официр (генерал ?).

„Босанско-херцеговачки Муслимани и Хрвати мора да ме мрзе, највише њихове мајке, када иза мога имена виде толико мртвих својих синова, војника и нежалост и цивила, порушене куће, уништeну имовину. Али, требало би да схвате, да су ОНИ то цепање земље супротно уставу БиХ, то уништаqвање и убијање, хтели и започели. Шта сам ја могао да радим? Да ли сам мирно требао да оставим да убијају мој народ, као што се то дешавало у 1941. години? Ми Срби, и многи Муслимани и Хрвати, југословенског мишљења, то уништавање и убијање нити смо хтели, нити започели.

Ми нисмо хтели рат. Ми нисмо желели да раскомадамо Југосuлавију. Било је страшно, да се много наше браће, Муслимана и Хрвата, који су имали пријатељско југословенско мишљење, нехотећи нашло иза непријатељске стране барикaде…Тамо су били тако рећи силом догурани својим лидерима и фанатизованим једноверцима…“

Када смо говорили о „пародији од суда“, о Медјународном кривичном трибуналу у Хагу, Младић је рекао, не слутећи данашње догадјаје: „Ја ћу се сам пријавити у Хаг, чим тамо стигну амерички генерали из Вијетнама..“ Слатко се насмејао, кад сам му рекао, да је енглески новинар Џон Лауглан рекао за тај Трибунал:-„То је трибунал ниткова (дјубради), са изманипулисаним правилима“ Тајмс, 17.јуна 1999).. (рогуе = нитков, ђубре)

Једном сам видео генерала, да се много нервирао, разтужио: „У лето 1992. је био западни део Републике Српске (РС) одсечен од свога источног дела, од СРЈ, од извора хране, лекова, санитетског материјала.

У болници у Бања Луци  је нестао кисеоник. Молба власти, да Запад дозволи увоз кисеоника је био одбачен. У Бања Луци је ради тога брзо умрло 12 беба, у ствари угушило се... Кисеоник је дошло тек кроз неколико недeља, када су моји јунаци из Крајишког и Дринског корпуса, после крвавих борби, отворили коридор код Брчког…“

Било је много тога медју генераловим изјавама, које би било вредно сачувати, публиковати.

-„На Западу нико није приметио (или није хтео да примери), како је наша србска војска, спасила десетине хиљада, можда чак 40-50 000 Хрвата. Било је то током крвавих борби медју Муслиманима и Хрватина у БиХ (1993)… Хрвати су у тим крвавим борбама бежали пред војском босанских Муслимана, у којој су „свети ратници“ муџахедини из Саудијске Арабије, Чеченије, Алжiра, Судана итд. учили наше Муслимане како се свирепо убија.Они су својим заробљеницима чак и секли главе.

Ту смо спасли хиљаде Хрвата, који су бежали код Травника, Давидовића, Купреса, Коњица. Примили смо их као браћу, цивиле и војнике, хранили смо их и лечили… Хрватски војници су се мени клели, да више никада неће против браће Срба  подићи оружје… Нажалост, обећање нису одржали..“

Кад сам генералу прочитао врло објективан извештај о Босни потпуковника обавештајне службе САД Ј.Сраy-а „Продаја босанске бајке Америци. Купче, пази се“ (Јесен 1995), Младић је био срећан: -„Па то је она Америка, коју  су Срби волели, која не лаже као онај Цлинтон, која је правична, која говори истину…“
Било је лепо говорити са србском легендом, са генералом Младићем.

Редакција сајта се захваљује проф. др Рајку Долечеку на ексклузивној анализи везе између ЕУ интеграција и хапшења Ратка Младића, сагледане из искуства транзиције у Чешкој.