Бугарска и Румунија остале без Шенгена

Самит ЕУ завршен у Бриселу потврдио је курс организације на пооштравање политике у сфери миграције. Без обзира на изјаве лидера ЕУ о привржености кључном принципу слободног кретања људи, Европској комисији је поручено да до септембра разради одлуку о реформи примене шенген система. Учесници самита су такође потврдили да ће ван тог система остати и даље Бугарска и Румунија – мада им је раније било обећано придруживање безвизном режиму до краја текуће године, а оне саме су испуниле техничке услове. Тему наставља наш коментатор Петар Искендеров.

Одлука коју је донела ЕУ на највишем нивоу да остави ван граница шенген зоне на неодређено време Бугарску и Румунију, најупечатљивије је сведочанство унутрашње кризе, коју преживљава уједињена Европа. До данас се Брисел плашио толико отворено да дезавуише претходне планове или намере. Обично одустајање да се формира пријем појединих држава у своје редове појединих држава или да се оне укључе у шенгенски валутни систем објашњавао се политичким или економским проблемима самих кандидаткиња. Ипак овог пута учесници самита ЕУ били су приморани да констатују да су и Бугарска и Румунија формално испуниле тражене техничке услове. Уз то по нивоу припреме за безвизни режим обе сусетке никако не заостају чак за Албанијом или Босном и Херцеговином које нису чланице ЕУ и чији грађани већ користе одговарајућа права од краја 2010. године. То значи да корен проблема не треба тражити у Софији или Букурешту, већ у самом Бриселу. Представивши пре неколико година амбициозни програм изградње јединствене Европе, бриселска демократија је очигледно преценила сопствене снаге. И данас лидери земаља чланица ЕУ приморани су не само да дезавуишу своје планове, већ и да се оправдавају пред сопственим бирачима.

Као и увек, најјасније и најотовеније насталу ситуацију описао је председник Француске Никола Саркози. Он је подвукао да без обзира на све одлуке о координацији процедуре примене шенген система дате Европској комисији, доношење актуалних решења ће остати у националним рукама. То се тиче између осталог права да се обнови погранична контрола на границама држава чланица ЕУ. Другим речима, то што је раније било представљено као једнострани и претећи духу Шенгена кораци Француске, Италије или Данске, од сада је потврђено на највишем нивоу Савета ЕУ. Самим тим ЕУ покушава да узме у обзир интересе сопствених грађана, који се све више брину за финансијско-економске тешкоће ЕУ и проблеме радних и тим пре илегалних миграната, истакао је у разговору за Глас Русије шеф одељења европске безбедности Института за Европу РАН Дмитриј Данилов.

Становништво држава чланица ЕУ све чешће поставља питање: а шта је учинио Брисел како би се обични грађани ЕУ осећали сигурније у условима актуалне кризе. Одговор на дато питање становништво не налази. Одатле и пораст националистичких расположења у савременој Европи, који већ прети основним принципима на којима се базира ЕУ – укључујући јединствену финансијско-економску политику и слободу кретања грађана. Лидери ЕУ не могу да игноришу слична расположења и пооштравају своју политику, полазећи пре свега од сопствених унутарполитичких интереса.

Насталу ситуацију објашњавају и проблеми који су се појавили са пријемом нових чланова у ЕУ. Данас су многи у Хрватској у недоумици зашто је принципијелна одлука о пријему донета, али земља може да ступи у ЕУ најраније 1. јула 2013. године? Јер чак у случају ступања у НАТО одговарајући период износи годину дана. Одговор се крије у истом том новом крусу руководства ЕУ, примораног да иде танком ивицом између претходних обећања и актуалних све више националистичких расположења европљана. И када треба да се бира између интереса Бугарске и Румуније са једне стране и свог политичког опстанка са друге, деловање лидера ЕУ није тешко предвидети.