ЕУ очигледно не планира да преда Грчку

Избор изјава водећих евроспких и америчких финансијских ауторитета о жалосној ситауцији у Грчкој објавио је немачки лист Менаџер магацин. Државни дуг од 330 милијарди евра није шала. И до краја године он може да се увећа са 140 до 165% унутрашњег бруто произовда, што такође оставља утисак. Рецепти које предлажу финансијски гуруи углавном нису ови, али очигледно ништа друго наука и пракса још нису нашли. Коментатор Сергеј Гук укратко је сумирао главне тезе, које је замолио да прокоментарише угледни руски експерт, потпредседник РАН Александар Некипелов.

Приватизацију велике државне својине препоручује бивши канцелар Немачке Хелмут Шмит. Она треба да буде праћена дугоричним програмом стимулисана запошљавања, производње и прихода становништва. Потребни су инфраструктурни пројекти, измеђуосталог фомирање масовне индустрије израде соларне електричне енергије. У томе га подржава министар финансија Немачке Волфганг Шојбле. Извоз електричне енергије од соларних батерија роба је која је увек конкурентна, убеђен је он. Оба тешкаша се разилазе у једном. Шојбле не жели ни да чује за излазак Грчке из зоне евра. Шмит у томе не види тргедију, сматрајући: чак банкротство једне мале партнерске земље имало би само пролазно психолошко дејство.

Шеф Еврогрупе Жан-Клод Јункер узда се у чаробну снагу новца. Хитно издвајање другог пакета помоћиу вредности од 120 милијарди евра било би универзални лек за Грчку. Док би шеф Европске банке Жан-Клод Трише више волео да налегне на административне полуге. Његов сан је да направи за ЕУ јединствено министарство финансија. Са овлашћењима да се меша у финансијску политику појединих држава.

Нову варијанту „Маршаловог плана“ за Грчку предложио је председник управног одбора осигуравајуће компаније Алијанса Михаел Дикман. Реструктуризација, сматра он, неће спасити Грчку. Зато ће се спасоносним испоставити други рецепт: Шта омета да се фабрике уместо Источне Европе и Азије пренесу у Грчку?

Овај конзилијум око постеље болесне Грчке утврдио је једно: потпуну рзановрсност мишљења. Поуздани рецепт за спас очигледно нико нема. Или ипак? Шта ће рећи тим поводом руски угледни економиста академик Александар Некипелов?

Ситуација је врло сложена, у првом реду за саму Грчку и за ЕУ. Ово питање поставља врло озбиљне проблеме у погледу интеграционе будућности јединствене Европе. Дискусије ће се, наравно, водити, али ЕУ, вероватно ће се држати линије коју је већ означила. Тешко да ће одпустити банкротство грчке, зато што је то врло озбиљан ударац и по ЕУ. Али инсистираће на усвајању строгих финансијских одлука и врло брижљиво ће их пратити. Мени се чини неизбежном реконструкција дуга. По мени, то је прича која ће дуго бити актуална. Брзог решења ту не може бити. Унапред је немогуће претпоставити све детаље. Али што се тиче вектора, мени се чини да га је ЕУ већ означила.

Лидери ЕУ, по свему судећи, заиста не планирају да предају Грчку. Макар из тог разлога што последице њеног банкротства европским пореским обвезницима могу да буду скупље од помоћи. А у детаље и конкретни допринос свих учесника спасилачке операције ЕУ мораће да се удубљују још много пута.