Хрватска потресена: Душан Басташић о логору Јадовно (Видео)

Преносимо револуционарни говор Душана Басташића на комеморацији поводом 70 година од оснивања усташког логораЈадовно. Председник удружења грађана „Јадовно 1941“ је читаву државу Хрватску потресао истином, опомињући је на непокопане и неопојане жртве усташког терора, расејане по њеној територији.

„Не улазећи у то да ли је Република Хрватска правни сљедбеник Независне државе Хрватске /НДХ/, непорециво је да се на њеној територији налазе мјеста масовног злочина, да су жртве злочина неексхумиране, неидентификоване и несахрањене, а да је занемариво мали број злочинаца именован или процесуиран.

Шта више, мјеста масовних злочина, нека од њих чак регистрована Споменичка мјеста, годинама се вјешто прикривају и препуштају зубу времена и природним процесима пропадања. На подручју Споменичког мјеста логора Слана на острву Пагу на којем су италијански војници септембра 1941. ексхумирали, спалили и у камењар сахранили пепео 793 тијела жртава, међу њима тијела 293 жене и 91 дјетета од пет до 14 година старости, туристи уживају у сунцу и мору, не знајући шта се на том мјесту догодило.

Упорно се избјегавају комеморације на регистрованом Споменичком мјесту логора Јадовно, око четири километра далеко одавде. У протеклом рату порушено је овдје и оно мало споменика подигнутих до 1991. године. 

Да се деведесетих година догодио, како кажу, праведан наставак антифашистичке борбе из Другог свјетског рата, да ли би ови споменици били рушени?

Како другачије тумачити овакав однос него као отворено прикривање злочина? Легитимно је право нас потомака жртава да тражимо од власти Хрватске достојан и законом предвиђен однос према мјестима злочина и жртвама злочина, члановима наших породица.

Подсјетићу да се налазимо поред Шаранове јаме, једне од 33 регистроване бездане јаме Велебита и велебитског подгорја у које су усташе 1941. године бацале још живе или полуживе жртве. Пред те крашке бездане и усјеке, дугим пјешачењем и батинама измрцварене жртве, довођене су руку везаних жицом, поређане у двореде. Прву двојицу или четворицу усташе би удариле чекићем или маљем у главу и сурвали у јаму, а они би својим тијелима повлачили за собом остале несрећнике

Поред 'Герихта', комплекс су чинили сабиралиште на жељезничкој станици, логор Максимовића штале, такозвана Овчара, логор Ступачиново код Башких оштарија, логор за Србе и Јевреје у ували Слана на острву Пагу и логор за жене и дјецу у мјесту Метајна на Пагу, који је био први логор за жене и дјецу у Другом свјетском рату

Људи побијени овдје 1941. нису жртве антифашистичке борбе. Они су покупљени са својих вијековних огњишта, мучени и побијени само зато што су били православни Срби, Јевреји или за НДХ неприхватљиви елементи.“