Зона повећане одговорности
Тема заштите националних интереса и сарадње на Арктику постала је једна од најактуелнијих. Питања разграничавања поларних рејона су разматрана на свим нивоима. Шеф НАТО-а Андерс Фог Расмусен је упозорио да не дође до хладног рата у ионако доста хладном региону. Русија је поново иступила за мировни дијалог. Важни корак у том правцу мора да буде одређивање прецизних граница на Арктику. То ће омогућити експедиција научног брода Академик Фјодоров. Она је почела у понедељак.
Интересовање према Арктику се повећава не само у вези са глобалним отопљавањем, већ и новим технологијама. То обухвата пре свега вађење енергената – четвртина њихових светских залиха је усредсређена управо на Арктику, - и у трасирању нових, јефтинијих морских путева. Тамо, где је велика учинковитост – почиње сасвим друга политика, која може да води и до војне конфронтације, - сматра главни уредник часописа Национална одбрана Игор Коротченко.
Очекује се да ће се услед отопљавања бити ослобођене знатне акваторије, које ће бити од интереса са гледишта слободне пловидбе кроз Северно Ледено море и минимизације трошкова превоза. С међународног гледишта арктички простори су спорни. Зато земље повећавају своју војну снагу у том региону. Чак и Кина, која се налази далеко од Арктика, с времена на време шаље тамо ледоломачке експедиције.
Кина је већ изјавила да ће 2013. године прорадити други ледоломац за научне експедиције на Арктик и Антарктик. Осим Кине, испољавају интересовање према том региону и друге неполарне државе, например, Јапан, Малејзија и Тајланд. Понекад те државе покушавају да наметну своје услове сарадње на Арктику, - истиче руководилац Центра североевропских и балтичких истраживања МГИМО Лав Воронков.
Земље, које нису повезане с Арктиком и не могу да законски претендују на епиконтинентални појас, природно, хтеле би да учествују у подели богате арктичке «пите». У вези са тиме оне предлажу да се формира нови правни режим на Арктику, сличан Антарктику, да се успостави међународна управа.
Припадност епиконтиненталног појаса, као и свега, што је под њим, предстоји да одреди експедиција брода Академик Фјодоров. Плавидба ће трајати у току 2 месеца. Резултати те експедиције и истраживања 2010. године ће бити основа реферата, који ће Русија поднети УН као претензију на епиконтинентални појас.
Без обзира на све доказе, светска заједница може и да одложи питање признања права Русије на епиконтинентални појас. Тако се десило 2001. године, тобоже због мањка доказа. Ове недеље се могао пратити однос западних земаља према Русији. Почело ље од тога што је руски премијер Владимир Путин међу приоритетима поново поменуо освајање арктичких територија.
Своје присуство на Арктику Русија намерава да, безусловно, шири. Ми смо отворени за дијалог са свим суседима у арктичком региону. Међутим, сопствене геополитичке интересе ћемо бранити чврсто и доследно. Развијаћемо у том региону савремену граничну инфраструктуру, метеоролошке станице, системе мониторинга стања природе и биолошких ресурса.
Било је објављено о плановима формирања на Арктику још две војне бригаде уз једну, која већ постоји. После неколико дана је Канада изјавила да ће у августу имати тамо опширне војне вежбе. Неки експерти су почели да говоре о почетку новог арктички хладног рата. Генерални секретар НАТО-а је морао да иступи са изјавом да алијанса не тежи томе да буде присутна у арктичком региону, мада земље-чланице блока имају тамо своје интересе.
Данас Русија као арктичка држава има низ стратешких предности: највећа флота ледоломаца, где поред обичних има 6 атомских ледоломаца, луке и читава неопходна инфраструктура за истраживање и освајање Арктика. Северни морнски пут је национално добро – најкраћи пут који повезује Европу и Азију. У вези са тиме ће улога Русије у арктичком регулисању бити одређујућа.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »
















