Могу ли се превазићи несугласице између РФ и САД о проблема ПРО

У оквиру посете шефа МИП РФ Сергеја Лаврова Вашингтону, како је изјављено, биће настављени преговори о евроПРО. Почетком јула исто питање се разматрало приликом сусрета сталних представника земаља алијансе и Русије у Сочију. Тада земље нису могле да приђу разради неке компромисне варијанте евроПРО.

- Можда је тај циљ у принципу недостижан? – питамо доктора техничких наука, професора Александра Шаравина, директора Института војне и политичке анализе у Москви.

У теми евроПРО сам више оптимиста него песимиста, јер не напуштамо те важне преговоре, већ обрнуто, као и раније, надамо се да можемо да постигнемо компромисно решење, - одговара научник. – Подсетим,  још пре Лисабонског самита Русија-НАТО главни иницијатори стварања заједничког система ПРО постали су управо САД и алијанса. Онда је генерални секретар НАТО-а Расмусен  рекао: Желимо да створимо јединствени систем ПРО – од Ванкувера до Владивостока! РФ је подржала ту иницијативу. Међутим, касније су САД и НАТО променили став.

- Које је њихово главно образложење против заједничке ПРО?

Главни мотив звучи овако: земље НАТО-а међусобно уједињује одбрамбени Уговор, - објашњава Александар Шаравин. – Оне су повезане савезничким обавезама. Зато у систем евроПРО не сме  да дође неко споља. На први поглед, има ту логике, али питање је могуће окренути: шта смета  да би се јединствени систем ПРО НАТО-а и РФ учврстио специјалним  правним документом? То би било, сматрам, потпуно реално, да је постојала обострана жеља!

- Како процењујете перспективу стварања два одвојена система евроПРО? С једне стране – САД и НАТО, с друге стране –Русија?

Управо је Русија предложила потпуно изводљиву варијанту секторалне изградње такве одбране, - каже Александар Шаравин. – Један наш политичар је рекао: Када два витеза окрену један другом леђа, сваки од њих брани свој сектор од евентуалног напада непријатеља… Управо такву варијанту је предложио председник РФ Дмитриј Медведев. Међутим, друга страна нас за сада не чује. Дакле, придајем велики значај званичној посети Сергеја Лаврова САД-ама. Можда ће ствар кренути…

- Почетком свог председничког рока је Барак Обама  укинуо раније потписане с Пољском и Чешком Споразуме о размештању копнених елемената система ПРО на територијама тих земаља. Шта је разлог за то? Што се променило у међувремену?

Барак Обама је одлучио да укине тај пројекат у Европи, који се разрађивао при републиканцима, он је то учинио из читавог низа разлога, - сматра Александар Шаравин. – Прво. Тај пројекат је био сувише скуп, друго, његова техничка ефикасност није била висока, треће, он је изазивао велико неприхватање од стране Русије. Данас Пентагон разрађује други пројекат, који, између осталог, у самим САД-ама  изазива критике од стране стручњака. Њу-Јорк тајмс је  објавио чланак, где амерички научници пишу: техничка ефикасност ракета-пресретача за нови систем ПРО САД  јако је повећана, те ракете неће моћи у изјављеном обиму и броју да погађају реалне мете. Међутим, људи из Пентагона, вероватно, утичу на Обаму да би добили веће субвенције. И то, многи Европљани сумњају: против кога ће уствари бити усмерене америчке ракете-пресретачи? Ако буде усвојена одлука о размештању елемената америчког система ПРО, рецимо, у Пољској, тешко да ће неко веровати да су оне намењене ради тога да би обарале ракете из Ирана или Северне Кореје. Тамо нема  ракета таквог домета!

Међутим, приближавање војног потенцијала САД и НАТО-а границама Русије ће бити за нас, благо речено, непријатна перспектива, јер ће појава новог америчког наоружања у Европи с размештањем у Пољској проширити зону покривања од стране ПРО САД  знатног дела територије наше земље. У том случају вероватно се може очекивати заоштравање односа између Русије и НАТО-а, што не желимо.

Зар није боље одустати од те идеје и искористити шансу за зближавање РФ и алијансе? Она је једноставна и састоји се у томе да би заједничким напорима створили јединствени систем евроПРО на основи компромисне варијанте. Уверен сам да уз политичку вољу са обе стране могуће је савладати било које несугласице, - рекао је Гласу Русије доктор техничких наука, професор Александар Шаравин, директор Института војне и политичке анализе.