Русија чека међународне посматраче

Русија је спремна да прими све међународне посматраче који се професионално баве изборним мониторингом на предстојеће парламентарне изборе у децембру. Ово је изјавио шеф ЦИК Русије Владимир Чуров.

Парламентарна изборна кампања стартује ускоро: одговарајући председнички указ очекује се средином августа, почетком септембра. Ток избора ће пратити многобројне угледне делегације међународних посматрача. Оне имају иста права као и руске колеге. ЦИК Русије први пут је упутила у међународне организације писма са молбом да се саопште жеље о формату и бројности мисије, саопштио је Чуров.

Упутили смо писма у оне организације у којима Русија учествује или има статус посматрача. То су ШОС, ЗНД, ОЕБС, Савет Европе, као и Лига арапских држава. Води се интензивна преписка са Бироом за демократске инстутиције и људска права ОЕБС-а.

Русија је за уређење процеса посматрања избора. И за то постоје релевантни разлози. Да узмемо демарш истог тог Бироа за демократске институције и људска права који је одбио да пошање посматраче на изборе у РФ 2007-2008. године. Тада су сарадници Бироа проналазили оправдане разлоге. Час је било позвано мало представника, а то је 70 људи, час је позив стигао касно. Русија је тада изашла у сусрет, али на одлуку Бироа то није утицало. Председник Савета руског фонда за слободне изборе Василиј Волков је напоменуо да је РФ учествовала у разради Европске конвенције о заједничким стандардима мониторинга избора.

Централна изборна комисија је разрадила пројекат Европске међународне конвенције за изборне стандарде. Првобитно је Венецијанска комисија утврдила овај пројекат и упутила га одговарајућим међународним европским организацијама. И већ неколико година Русија коју преставља министар иностраних послова, као и парламентарна делегација у Парламентарној скупштини СЕ стално подсећа на неопходност да се документ усвоји.

Русија предлаже да се успостави стандардна бројност мисије ОЕБС-а и да се једнако врши мониторинг у земљама чланицама организације. То ће омогућити да се укине питање зашто у једну земљу Биро упућује до 1000 посматрача, а у другу 10, у трећу ни једног. Ипак нацрт документа до данас скупља прашину на европским полицама. Очигледно, данас у ОЕБС-у постоји подела на различите демократије: привилеговане и не баш привилеговане, сматра Владимир Чуров.

О бројности и о свему осталом воде се спорови у многим земљама. Неке државе никако не ограничавају. На изборима за председника Пољске уопште није било посматрача, а на претходним 12 експерата. А на председничке изборе у САД пустили су 48 људи.

Биро је био формиран ради помоћи у спровођењу избора. Затим се све окренуло наглавачке. Чиновници Бироа често не посматрају ток избора, већ оцењују политички систем земље, њен устав и остала законодавна акта, истиче копредседник друштвеног савета организације Лични избор Дмитриј Орлов.

Анализирајући делатност ОЕБС-а долазимо до неочекиваних закључака. За 20 година, по његовим оценама, избори у зони ОЕБС-а су почели да се одвијају горе. Ако су 90-их година они давали високе оцене, до 10-их година 21. века оцене су постале углавном негативне. Динамика рада је негативна.

Очигледно само реформа ОЕБС-а ће омогућити да се делује на основу колективно усаглашених правила. Само тада ОЕБС се неће прихватати као пристрасни цензор.