Кнегиња Олга

Кнегиња Олга једина је жена од свих владара империје Рјуриковича. После трагичне погибије мужа, кнеза Игора, Олга је стала на чело казненог похода, у току којег је био спаљен град Искоростењ, престоница древљана, где су погубили Игора. По Олгиној наредби било је убијено 5000 древљана. При томе Олга се без претеривања може назвати првим реформатором. Њен муж је погинуо због неумерених апетита приликом узимања данка. И Олга се одлучује да уреди сакупљање данка и систем праве.

Олга је псотала прва хришћанка Русије. 957. за време посете Константинопољу примила је хришћанство од византијског цара Јована Цимисхије. Византијских цар је имао одређене планове за лепу руску књегињу. Он није имао ништа против да буде њен муж, што би значило савез између Византије и Русије. Али то није било Олги у плану. Она је замолила цара да јој буде кум, што је за Византију било исто тако важна ствар. После криштење византијски цар, поставши кум руској књегињи, по црквеним канонима више није могао да претендује на улогу младожење и схватио је да су га надмудрили. Надмудрила си ме Олга, све је што је могао да каже обманути византинац.

У тренутку крштења Олга је требало да има 65-70 година. Тако да тешко да је могли бити речи о браку са Јованом Цимисхијом. Русија у периоду Олгине управе није ратовала ни са једном државом. Олга је остала у историји као прорачуната, далековида, мудра владарка руске земље. За време њене управи никакве препреке за прихватање хришћанства нису постојале. То је касније олакшало задатак крститељу Русије кнезу Владимиру, Олгином унуку. За живота и после Олгине смрти, поштовали су је у народу и називали Мудром. Умрла је 11. јула 969. године, била је сахрањена по хришћанском обичају. Касније је православна црква уврстила Олгу међу светце.