Дух комунистичке диктатуре: Политички прогон Митрополита и Цркве

 Данас је пред Подручним Органом за прекршаје настављено суђење Његовом Високопреосвештенству Архиепископу Цетињском и Митрополиту Црногорско-приморском др Амфилохију Радовићу. Адвокати Митрополита Амфилохија Војислав Ђуришић и Далибор Каварић напустили су суђење јер Суд ни данас није обезбиједио ни минимум неопходних услова да би се суђење могло спровесту на начин како то закон прописује.

За новинаре је било само четири мјеста, а адвокати нису имали чак ни сто за којим би могли да сједну. Због свега тога адвокати су затражили да се суђење одложи. За разлику од њих, замјеник Вишег државног тужиоца Вељко Рутовић је тражио да се Митрополит Амфилохије данас осуди. Међутим, суђење је одложено за 12. септембар.

Митрополит Амфилохије због посјете Митрополита Илариона Митрополији Црногорск-приморској није присуствовао данашњем рочишту. Адвокат Далибор Каварић говорећи на радио Светигори истакао је да ни њему, ни његовим колегама са којима је разговарао није познато да Виши државни тужилац, који је задужен за организовани криминал, убиства, дрогу и остала тежа кривична дјела, покреће овакав поступак.

-И по начину на који је покренут, као и по начину на који се води, очигледно је да се ради о унапријед смишљеном поступку који има за циљ да изврши притисак на Митрополита Амфилохија да Православну Цркву у Црној Гори издвоји из Српске Православне Цркве и на тај начин оствари политичку замисао о аутокефалној Цркви у Црној Гори - рекао је адвокат Каварић.

Извод из Примједби митрополита Амфилохија на оптужницу

Одбрана митрополита Амфилохија је приложила широк сет примједби из којег издвајамо следеће:

Но, без обзира на такво правно и законски неутемељено  поступање, из поштовања према суду и закону дајемо следеће образложење ријечи и израза за које нас у овом поступку Више државно тужилаштво терети:

а) Да је клетва на онога ко би се усудио да сруши  цркву Свете Тројице на Румији („Бог га срушио, и њега и његово потомство, Часни Крст му судио“) саставни дио пророчко-библијског језика и језика Цркве кроз вјекове, навешћемо за то само неколико примјера. Тако, старозавјетни знаменити пророк и законодавац Мојсије каже за оне који газе Богодани закон и морал: „ако не узаслушаш глас Господа Бога својега да држиш и твориш све заповијести Његове… проклет ћеш бити у граду, и проклет ћеш бити у пољу, проклет ће бити плод утробе твоје и плод земље твоје…удариће те Господ лудилом и сљепилом и бјеснилом“(Пета књига Мојсијева 28, 16-19, 28). Истовјетан је Христов језик у Новом Завјету: „не дајте светиње псима, нити бацајте бисера својих пред свиње“(Мт.7,6). И друго: „тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери…споља се показујете људима праведни, а изнутра сте пуни лицемерја и безакоња…безумници и слијепци…змије, породи аспидини, како ћете побјећи од осуде за пакао…да дође на вас сва крв праведна што је проливена на земљи“(Мт.23, 27-28; 33, 35).

Тај библијски  и Божији језик који јесте „језик мржње“, али мржње против зла, безакоња и злочина но при томе језик дубоке бриге и одговорности за људе и људску судбину: једино њиме човјек помрачен злом може се освијестити и пробудити за дубљи морални поредак и законе који господаре и управљају судбином човјечанства и свијета. То је био и остао језик Цркве Христове и главних носилаца њене борбе против зла и нечовјечности кроз вјекове. Као потврду за то навешћемо само двије најзначајније и најутицајније личности у историји Црне Горе: Светог Петра Цетињског и Петра II Петровића Његоша. Свима је познато да је једино оружје Светог Петра био „мач ријечи“ и проклетства, клетве. Од безбројних примјера из народног сјећања и његових посланица навешћемо само два: „Да је проклет сваки они“, каже он у посланици Бјелопавлићима: „који неправедно на сиромахе и на сиротињу намеће кривицу“. У свом пак предсмртном Тестаменту, исти каже: „Ако би се ко нашао у народу нашем да не прими ове моје потоње ријечи и препоруке за истините,…тога свакога, који гођ он био…ја на смртни час мој вјечноме проклетству и анатеми предајем, како њега тако и његов род и пород, да му се траг и дом ископа и утре…Исто тако…ако би се који од вас Црногорацах и Брђанах нашао да помисли одступити од покровитељства и наде на јединородну и јединовјерну нашу Русију да Бог да јаки те од њега живога месо отпадало и свако добро временито и вјечно одступило“.

Да је тим  истим језиком говорио и Петар II Петровић Његош свједоче сва његова дјела. За потврду ћемо навести само један стих из „Горског Вијенца“:

„Ко издао, браћо, те јунаке

часне посте  за пса испостио

гроб се његов  пропа’ на та’ свијет!