Хашки торањ у Пизи

Између хапшења Радована Караџића, бившег лидера босанских Срба, и Ратка Младића, бившег генерала армије босанских Срба, протекло је неколико година. Између хапшења Ратка Младића и Горана Хаџића, бившег председника Републике Српске Крајине, протекло је пар месеци. Србија је тиме завршила последњу велику обавезу пред Хашким трибуналом. Како преноси најтиражнији београдски лист Политика, председник Србије Борис Тадић изјавио је новинарима: ”Обећао сам да ћемо завршити овај посао и то смо учинили. То је наша морална обавеза – учинили смо то због грађана Србије, због жртава у другим народима, због помирења и због успостављања кредибилитета свих друштава, не само србског, на простору југоисточне Европе”.

У очекивању изручења Горана Хаџића Хагу телефонирали смо београдском историчару Тиосаву Јовановићу и замолили га да да своју оцену дешавања око Хашког трибунала. Преносимо телефонски разговор.

Господине Јовановићу, после хапшења Горана Хаџића може се сликовито рећи да је Хашки трибунал постао неусељив. Сви станови су попуњени, али ако се погледа ова грађевина са стране види се да се она некако криви попут торња у Пизи на ову српску страну. Зашто је зграда Хашког трибунала тако пројектована?

Прво да разјаснимо једну ствар. Тешко да се може такав суд ако је то уопште суд, назвати трибуналом, јер он је прво формиран одлуком извршног тела Уједињених Нација, а не одлуком Генералне Скупштине, тако да је под великим знаком питања његова објективност. Његова објективност доведена је у питање и тиме што Хашки трибунал функционише захваљујући спонзорима. Спонзорисана правда је по дефиницији неправда. Тако да трибунал који има спонзора, а главни спонзор Хашког трибунала је Саудијска Арабија, поставља се питање колико су валидне пресуде таквог једног суда. Суд који је формиран одлуком УН, САД никада нису признале и не желе да га признају, јер не желе изручење сопствених грађана. А исто тако траже да друге државе, или банана-државе морају да признају одлуке некаквог суда који је формиран ад хок, при чему под врло сумњивим околностима. Хашки трибунал је и формиран да суди Србима, то је његов исконски задатак. Према томе, о његовој објективности, о његовој исправности, па и усправности може да се полемише врло озбиљно.

А када је пре 18 година формиран Хашки трибунал, било је разговора у јавности, колико се сећам, и дан-данас вероватно има много србских грађана који сматрају да заправо Срби треба да прођу кроз Хашки трибунал као кроз неку врсту катарзе, очишћења, не би ли се рат коначно завршио и не би ли се постигло помирење народа на територији бивше Југославије. Реците, може ли трибунал у таквом облику у каквом функционише већ 18 година да изврши ту функцију?

Катарза о којој говорите, потребна је катарза тим главама, јер немогуће је, не постоји, у историји људског рода није забележен пример да је одлукама појединих судова дошло до катарзе у појединим народима. Управо те синтагме: катарза, преображај, изрази који се употребљавају тобоже добронамерно према Србима, јесу и производ једног немачког начина мишљења. То је вокабулар који је преузет након Другог светског рата. Јер то исто у говориле Велика Британија, Француска и САД Немцима, и Немачка је просто након уједињења нашла својих пет минута да се освети онима које она сматра виновницима својих неких несрећа. Па катарзу треба да доживе и преживе и проживе они који су произвели злочине на територији бивше Југославије. А злочине на територији бивше Југославије је произвео НАТО и произвеле су њихове структуре у бившим југословенским републикама. Али Срби су осуђена страна унапред, која треба те исте злочине да испашта.

Србска јавност још није ни заборавила хапшење Ратка Младића, а већ је стигла вест о хапшењу Хаџића. Колико је Хаџић заправо значајна фигура за Хашки трибунал? Он се помиње и везује за Вуковар, за дешавања у Вуковару за време рата, за неке злочине у Вуковару, помиње се нестанак Хрвата из вуковарске болнице. Колико он заиста може да буде умешан у те догађаје?

Знате како, његова умешаност у поједине, како они наводе, злочине и остало, ја лично не могу о томе да судим, јер то нисам гледао и нисам видео. Али оно што знам из личног искуства то је да за 99% хрватских злочина над Србима управо на том подручју нико никада није одговарао. Дакле, у Хрватској нема катарзе, нема захтева за очишћењем од прошлости, али Србима се то тражи. Е, поступак српске државе је крајње споран и један цинизам, једно послушништво и додворништво србских власти чак више не заслужује ни неки коментар. Јер показују заиста да само извршавају налоге са стране и ништа друго.

А то што је и последњи оптуженик кога је тражио Хашки трибунал на путу, да ли то значи да су коначно сви захтеви испуњени? Је ли Србија завршила сарадњу са Хашким трибуналом?

Не. Услови тек почињу. Ово су били такозвани предуслови по моме мишљењу и почетак правог условљавања почиње са статусом и питањем нашег односа према Косову. Косово је било један од главних узрока, односно повода за распад Југославије. Међутим, то је у америчкој спољној политици и спољној политици Запада било још проигравано и у НАТО вежбама 1972. године.

Питање признања Косова је питање које сасвим сигурно не може тако лако да се разреши. А око евентуалног признања Косова од стране Србије, шта ви мислите, хоће ли ипак бити неког референдума, хоће ли србски народ изрећи свој став по том питању?

Знате како, никад се нико добровољно није одрекао своје територије. Ако се сетимо како су се раздружиле Шведска и Норвешка, да и то није било без крви. Дакле, високоцивилизоване земље су се раздружиле уз крв. Једини пример, али диктираног раздруживања је био у Чешкој, односно распад Чехословачке. Тако да било какав разговор о признавању Косова без референдума унутар србског народа, мислим да је октроисан, да је окупаторски и да такав поступак било које власти у Београду која би Косово признала без референдума не само да би био нелегитима, него би био и крајње сраман.

Да се вратимо на крају поводу за овај наш разговор, а то је хапшење Горана Хаџића. У србским медијима се појавила информација о томе да се Хаџић извесно време скривао у Русији и да је тамо чак успео и да се ожени и да добије децу. Међутим, руско Министарство унутрашњих послова није потврдило да је то заиста било тако, односно изјавили су да такву чињеницу они нису поседовали и да им то није познато. Може ли та информација некако да утиче на односе између две државе?

Не верујем да због такве информације могу да се доведу у питање односи између Србије и Русије.Једино јој Руси требају кад гори под ногама и када је у питању заштита наших интереса на Косову, онда је руско вето у УН добродошло. А када треба и руске интересе заступати овде, на Балкану, онда сви перу руке од тога. У том смислу не очекујем да би дошло до неког захлађења због Горана Хаџића, лично мислим да је то новинарска патка медијских кругова из Београда, диктирана са Запада, да се Горан Хаџић наводно оженио у Русији и да има породицу и остало, то је заиста нонсенс, и лично мислим да је он са сасвим другог места дошао, ако је уопште дошао. Просто, околности његовог хапшења нису довољно јасне. Знате, када околности нису саопштене јавности, онда је то простор за шпекулације разне врсте. Ја лично искључујем такву могућност. Не знам, детаље не знам. Детаље вертоватно треба да саопшти тужилаштво. Међутим како је саопштавало детаље везане за хапшење Радована Караџића и Ратка Младића ја лично не очекујем ни сада да ће објективно и реално саопштити србској јавности шта се у ствари десило.