Владимир Висоцки. Хвала што сам жив

Данас је дан сећања на Владимира Висоцког, руског песника, кантаутора и глумца. Његов син Никита Висоцки припрема премијеру првог играног филма о оцу – Висоцки. Хвала што сам жив. Никита је аутор сценарија и продуцент филма.

Премијера је планирана за 1. децембар. Пет година колико је трајало снимање филма, било је много гласина и разговора о томе какав ће он бити, а што је најважније ко ће играти улогу Владимира Висоцког, идела 70-их и 80-их година, преминулог у 42. години у дане одржавања Московске летње Олимпијаде 1980. године. Још је жива генерација људи која је, чинило би се, заборавивши на грандиозни спортски празник, оплакивала свог народног љубимца и пратила га на последњи пут... Али стасала је нова генерација за коју је Висоцки већ историјска личност, која нема везе са актуалним животом.

Како говори у интервјуу за Глас Русије Никита Висоцки, у биографском филму о оцу публика неће видети ни једну историјску личност.

Историјска личност у филму је једна – Владимир Висоцки, говори син песника. Све остало су збирни ликови. Мада прича, која се налази у основи сценарија, сасвим је реална. Она је просто преокренула мој однос према оцу.

То је прича о последњој љубави Владимира Висоцког. Пре 30 година, на девети дан после очеве смрти, њу је Никити испричао блиски пријатељ Владимира Висоцког, глумац Всеволод Абдулов. Пријатељица барда у филму се зове Татјана, али и овај лик је збирни, у реалности такве жене у животу Висоцког није било.

Тежили смо уметничкој истини, подвлачи Никита Висоцки. Оца су једном питали: Одакле ви узимате све када пишете, на пример, о морнарима? Ви нисте морнар, како то да испада тако истинито?... Он је одговорио: Уметничко дело је само 10% онога што човек зна, кроз шта је прошао сам, његово лично искуство, и 90% фантазије. Не лагања, већ фантазије! Ми смо тежили томе, додаје Никита Висоцки.

За сценарио се заинтересовао тим на челу са режисером Петром Бусловом, који је чувен у Русији по култном филму 90-их Бумер. Био је пронађен глумац за улогу Висоцког, његово име се брижљиво скрива, као главна тајна.

Никита Висоцки је уверен да му је пошло за руком да сними поштени филм о Висоцком, кога још не знају. То је филм о љубави, стваралаштву, о оној страшној цени коју ми сви за то плаћамо. Али то је цена за слободу. Она тога вреди. Дошло је време уметничког осмишљавања: ко је био Висоцки, шта је он значио и шта значи сада. Оца до данас помињу. Он је и данас значајна фигура за нашу земљу.