Плутон запослио астрономе

Далеке периферије Сунчевог система ретко и нерадо се растају од својих тајни. Мада ако се говори о започетом миленијуму, оно је донело астрономима читаву серију открића. Било је пронађено неколико врло далеких патуљастих планета, назвали су их планетоиди. У њих су убројали и Плутон, кога су лишили статуса пуноправне планете. А самом Плутону и даље налазе нове сателите.

Ражалована 9. планета налази се 40 пута даље од Сунца него Земља, слабо је осветљена и чак преко најснажнијих телескопа види се као разливена тачка. Још теже је видети њене сателите. Поредећи најразличитије снимке Плутона, астрономи су обратили пажњу на испупчење које се редовно појављује са разних страна. Тако је 1978. године био откривен Харон, највећи сателит Плутона. Тек 37 година касније пронађени су Никс и Хидра. И сада је телескоп Хабл пронашао четврти, сасвим мали сателит који је добио привремени назив Р4.

Занимљиво је да га Хабл није посебно тражио: научници су поверовали у верзију да Плутон има два система прстенова који се једва разликују. Прстенове телескоп није видео, али на снимцима, поред три сателита, око планетиоида се видела још једна врло бледа тачка. Одмах је пронађено објашњење зашто се Р4 није видео на претходним снимцима: они су прављени са мањом експозицијом. Астрономи желе да прегледају старе фотоархиве. Постоји шанса да ће се Р4 ипак тамо наћи.

Али што је најважније, Р4 је још један аргумент у корист хипотезе да се Плутон формирао у току космогене катаклизме – судара два небеска тела. После тога треба да се појави много одломака – сателита и вероватно систем прстенова. Ударна верзија такође може да објасни зашто се орбита Плутона не уклапа у раван где леже орбите свих осталих планета, говори шеф одељења за астрометрију и службу времена Астрономског института Штербнерг у оквиру Мосвковског државног универзитета Константин Куимов.

Ако докажу да је читав систем Плутона био резултат сукоба, то ће бити допринос космичким теоријама. А у овој области је много нерешених мрља.

Откриће Р4 може се разматрати и у контексту историје порекла Сунчевог система, наставља Константин Куимов.

То је нова чињеница у корист хипотезе да се Сунчев ситем формирао од невеликих тела која су се затим обједињавала, сударала, разарала. Самим тим се потврђује еволуција формирања система – обједињавање, разједињавање и слично.

За сада астрономи са нестрпљењем очекују прве јасне снимке Плутона. Треба да их направи станица НАСЕ Нови хоризонти која ће на лето 2015. у великој брзини проћи поред планетоида. Период максималног зближавања ће трајати неколико минута, кочницу станица нема. Истина, јача бојазан за судбину Нових хоризоната: постало је јасно да се око Плутона окреће мноштво других невидљивих сателита и одломака и станица може о њих да се разбије.