Економија ЕУ у очекивању финансијског инфаркта САД

Катастрофалне последице предвиђа директор ММФ Кристин Лагард у случају техничког дефолта САД. Фискални шок у САД могао би да нанесе штету осталом свету, сматра она. Низ европских експерата плаши се панике на међународним финансијским тржиштима, коју може да испровоцира крах америчких дужничких обвезница. Резултат би била нагла колебања курса евра. И крах економија проблематичких земаља на челу са Грчком. Други сматрају да до тога неће доћи – СД ће се извући и овог пута. Тему разматра аналитичар Сергеј Гук са експертима – чланом Националног банкарског савета Павелом Медведевом и немачким професором Хансом Хенингом Шредером, руководиоцем истраживачког пројекта Финда за науку и политику.

Добитник Нобелове награде за економију Џозеф Стиглиц не плаши се техничког дефолта у САД. Теоријски, објашњава он у интервјуу за немачки недељник Цајт, централна банка може да одштампа било коју количину пара. Питање је само у цени која би за то морала да се плати: какав ће бити ниво инфлације, девалвације, колико ће ослабити долар.

Члан Националног банкарског савета Русије Павел Медведев уверен је да техничког дефолта неће бити. У самој Европи на дешавања са друге стране Атлантика гледају са извесним опрезом. Али тржишта, мада су се и мало спустила, за сада нису у паници. Из разлога које је навео немачки експерт, професор Ханс Хенинг Шредер.

Америчка економија, мада је у дуговима до гуше, у својој основи је здрава. Конфликт је изазван политичким дуговима. Он се може превладати и полазим од тога да ће компромис бити пронађен. Али ако ипак јединство не буде постигнуто у средњорочној и дугорочној перспективи последице могу да буду тешке. Банке ће претрпети губитке са екстремним последицама, које смо већ имали 2008. године. Али ја ипак полазим од тога да ће политичке групације доћи до компромиса.

Стабилности евра, по мишљењу професора Шредера, у датом тренутку ништа не угрожава. Што се тиче проблематичних земаља на челу са Грчком, банкротство је за сада спречено. Сада је реч о таквом развоју економије при којем ће Грци изаћи из тешког дефицита и неће живети изнад могућности.

Економски ауторитет Џозеф Стиглиц види корен зла у политици према богатима. Они не подлежу контроли, скоро не плаћају порезе и у протеклих 12 година су присвајали сву економску добит. Цитирамо: У нашем актуалном политичком систему, сматра он, богаташи у принципу могу да купе ону политику коју желе, преко предизборних прилога, лобирања и слично. Корисније им је да инвестирају у вашингтонску политику него у реалну економију.