НАТО се плаши руских ракета

САД позивају Турску да не купују руске противавионске комплексе С-300 и прете прекидом срадње и озбиљним погоршањем односа. Вашингтон тврди да овај посао доводи у питање тајне НАТО-а.

Тендер за куповину противавионских комплекса за системе националне ПВО Анкара је расписала још 2005. године. Колико је он важан за Турску објашњава директор Центра за анализу стратегија и технологија Руслан Пухов:

Турска све до недавно практично није имала срдства ПВО. А узимајући у обзир то да земља игра вло важну улогу у региону и да актуални председник има амбиције да учини Турску регионалним лидером, наравно, проблем наоружања, између осталог средстава ПВО постаје врло важан.

Између осталог, једини конкурент С-300 су на тендеру амерички комплекси Патриот-ПАК-3. О карактеристикама С-300 говори руски експерт Виктор Литовкин.

То су несумњиво најбољи комплекси у својој класи. Као прво, они имају највећи домет, обарају све што лети. Њихова бојева глава је усмерена управо на бојеву главу друге ракете. Амерички Петриот има бојеву главу која удара у тело ракете, и зато бојева глава оборене ракете може да долети до циља. Како би се заштитио неки циљ, довољно је један С-300, а комплекса Петриот ПАК-3 потребно је четири. Ради се о томе што ПАК-3 стартује са косе равни под одређеним углом. Тачније ради кружне одбране треба пуцати у све четири стране света. А ракете С-300 стартују вертикално навише и већ у ваздуху се окрећу на онај циљ који лети из било ког правца.

Амерички експерти говоре да ће сарадња руских ситема са системима НАТО-а довести до процуривања тајних информација. Ипак то је далеко од истине, говоре војни аналитичари које је анкетирао Глас Русије. Сви системи раде аутномно, и ни о каквој вези са информационом базом НАТО-а нема ни говора. Ради се о лобирању својих трговаца наоружањем, уверен је војни аналитичар Виктор Баранец.

Турска као члан НАТО-а налази се на „поводцу“ САД. И старији брат притиска Турску, указујући јој прстом шта може да купи, а шта не. Тачно тако су САД поступиле у Малезији, када су тамо биле одржаване војне изложбе, и у Енглеској, и у Француској, Немачкој. Свуда главну улогу игра супарништво између САД и Русије. При томе САД често примењују забрањене поступке, између осталог ширење лажне информације о тактично-техничким карактеристикама нашег наоружања. Сајсмешније је да сада када је Русија почела не само да извози, већ и да увози наоружање, започеле су врло озбиљне расправе у НАТО-у зато што САД сада диктирају истој тој Италији, или Француској, или Енглеској и Немачкој које обрасце војне технике могу да продају.

Експерти истичу да Турској такође може да се не допадне покушај САД да направе избор за њу. Тим пре што је реч о националној безбедности.