Да се не пропусти тренутак

Руске нафтне компаније увећавају производњу сировине. Већ ове године прираштај је изнео 1,2%. Такав је резултат истраживања Вол Стрит Џорнела. Данашња тенденција делује оптимистички у контексту светске стагнације у тој сфери, подвлачи издање.

Према последњим подацима укупно од јануара до јуна 2011. године руске компаније су произвеле преко 252 милиона барела нафте. То је скоро за 5 милиона барела више од рекордних показатеља из 2008. године. Урзок такве позитивне динамике је увећана потражња. Она се подржава високим ценама, које омогућавају руским компанијама да не смањују темпо производње, истиче партнер консалтинг компаније РусЕнерџи Михаил Крутихин.

Комапније које извозе нафту у Европу чине то по дугорочним уговорима и они су везани за одређене рафинерије. Зато на њих колебања цене и потражње озбиљно не утичу. Ако се узме Исток, тамо је врло добар квалитет руске нафте и мало растојање до Јапана и Тајвана од луке Кузмино. Тамо такође не прети никакво смањење. Нема опасности од смањења извоза у Кину, мислим да ће конфликт поводом цене бити регулисан, и уговор ће бити испоштован. У току је стабилни извоз, зато је стабилна производња.

Коњуктура цена засита је повољна. По последњим подацима, цена руске нафте Уралс у првом полугодишту 2011. године премашила је 109 долара за барел. И оај историјски максимум није само повољан за буџетске показатеље. Он ће омогућити руским компанијама да оптимализују свој рад, истакао је у интервјуу за Глас Русије директор Фонда за енергетски развој Сергеј Пикин.

По обиму производње наше компаније су увек биле међу лидерима. Ради тога како се убудуће темпо раста не би само смањивао, већ и увећавао, неопходно је инвестирати средства у развој. Постоји низ нових налазишта. Али како би се она разрадила потребне су инвестиције. Друго – потребно је у најмању руку не смањивати темпо освајања нових технологија вађења нафте, и то не само нафте, већ и пропратног гаса. Довођење пропратног гаса до израде електричне енергије. То убудуће осигурава динамику развоја.

Ипак за сада руске компаније остају једине које нису смањиле темпо производње нафте последњих година. Вол Стрит Џорнел констатује да светски гиганти, без обзира на огромна улагања, смањују производњу. Тако су се показатељи италијанске Ени смањили за 15%, норвешке Статоил за 16%, француске Тотал за 2%. И по мишљењу издања, то је већ тенденција. Сергеј Пикин истиче неколико узрока опадања производње у европским компанијама.

Самњивање експлоатације од стране евроспких фактора везано је за два догађаја. Упрвом реду то је ограничење експлоатације нафте у Либији. Низ нафтних комапнија, посебно италијанских, у потпуности је било оријентисано на либијска налазишта. Други фактор који утиче низ година и даље ће утицати јесте опште осиромашење налазишта у Европи – посебно у Северном мору.

По мишљењу аналитичара, дата тенденција може да служи као озбиљна претња по светска тржишта. За сада земље ЕУ због кризе у зони евра и повећања нафтних котација ограничавају потрошњу дате сировине. Ипак већ ускоро може да наступи дефицит, између осталог због увећане потражње у Азији. Русија у датом случају иступа као поуздани испоручилац нафте. Ипак консолидованим напорима овај проблем је лакше решити. Експерти једногласно говоре о великим задацима који стоје пред овом граном и о томе да времена за њихову реализацију нема баш тако пуно.