За сада се не може једнозначно говорити о рецесији

Крах берзи који је започео прошле недеље, ојачан је због смањења кредитног рејтинга САД од стране агенције Standard&Poor’s. Азијске берзе у понедељак су се затвориле на минималном нивоу за последњу годину. Јапански Nikkei изгубио је 2,5%, аустралијски Standard&Poor’s/ASX пао је за читавих 20%. Многи експерти већ говоре о почетку другог таласа кризе. Старији саветник председника и главни економиста Збербанке Ксенија Јудаева истиче: ситуација је сложена, имак нада у оптимистички сценарио постоји.

Чинило би се, после споразума између републиканаца и демократа светска тржишта могла би да одахну. Ипак главни значај су имали фундаментални показатељи, који су буквално шокирали инвеститоре, истиче Ксенија Јудаева:

Подаци о унутрашњем бруто производу су између осталог отворили очи на то што су у САД за ове две године ствари стајале много горе него што су сви мислили. Постало је јасно да се прорачун вредности акција водио полазећи од много веселијих представа. Тржишта у датом случају нису звоно, то је реакција на њега. Звоно су били подаци о унутрашњем бруто производу. Ситуација се помало поправила на рачун објављивања података о незапослености. Они нису толико песимистички као што је предвиђано.

Својстврсни демоклов мач изнад САД је државни дуг, чије смањење не може да се постигне већ деценијама. Управо овај фактор утицао је на одлуку Standard&Poor’s да смањи кредитни рејтинг САД. Али постоји много озбиљнији проблем: нико не зна како да се опорави амерички потрошач, истиче Ксенија Јудаева.

Мислим да у скорије време америчка економија неће моћи да скочи на нови ниво. Нагомилани су дужнички проблеми и не само у федералној влади. И амерички потрошач, који је покретао читаву светску економију, сада није у стању то да чини. Једнозначно за сада се не може говорити о рецесији, зато што у негативну зону економски раст ипак није прешао. Види се стагнација, тежак процес варења нагомиланих проблема.

Ипак главна опасност по светску економију сада није у САД, већ са друге стране Атлантика. Док не буду решени проблеми са зоном евра, криза је очигледна. Сада је у центру пажње тржишта Италија, резимира Ксенија Јудаева.

Италија има највећи дуг. Ипак када у текућим условима камате не би расле, земља би могла дуго са њим да живи, као, на пример, Јапан. Она то чини последњих 10 година, и ништа се не дешава. Сада су скочиле камате за дуг, и то може да доведе до реализације два сценарија. Први је – ако се европски политичари договре и створе битне фондове за земље које доспевају у сложену ситуацију, и самим тим умире тржишта. А други сценарио је да криза добије самостални карактер, дуг Италије почне нагло да расте, и да њој буде потребна реструктуризација, као и Грчкој.

Прошле године реакција на крах у Грчкој била је закаснела, и то је имало скоро фаталне последице. Што се тиче актуалне ситуације, политичари се поново ограничавају великим речима о економији и регулисању, док се за сада нико не решава да преузме на себе одговорност за конкретне кораке.