Спуштен рејтинг САД – сви пате

Спуштање кредитног рејтинга САД од стране агенције Standard&Poor’s утицало је на све светске берзе сировина и фондова. Берзе Немачке и Француске, отоврене у понедељак, одмах су показале пад котација. Руски ММВБ испоставио се нижи у односу на петак за 2%. Азијски показтељи су пали до минимума у две последње посткризне године. Приметно се смањила потражња за нафтом. Једноставније говорећи, у минусу су сви, осим злата – у контексту нестабилне ситуације инвеститори невиде друго поуздано место за улагање.

Одлука Standard&Poor’s коштаће САД 100 милијарди одлара годишње, прогнозира Џи Пи Морган. Управо толико ће се повећати исплате на основу дужничких обавеза. Са своје стране, поскупеће кредити унутар земље – повећаће се хипотекарне ступе, камате за зајмове за куповину аутомобила, сервисирање пластичних карата.

Опасност ситуације се састоји у томе што је смањивши рејтинг САД, Standard&Poor’s створио опасан преседан. Сада рејтинзи водећих економија могу да се сруше један за другим. Експерти већ називају наредним претендентом на пад Француску. Узимајући и тако нестабилну финансијску ситауцију у ЕУ, сличне перспективе ус тању су да коначно поткопају поверење према евру. Европска ЦБ покушава да спасе ситуацију, купујући акције европских земаља на секундарном тржишту. Али ова мера ће се испоставити, благо говорећи, слаба у контексту светских тенденција.

Долар је непоуздан, евро нестабилан, нафта у контексту пада производње постаје мање ликвидна. Најбржи су кренули да пребацују средства у златне полуге. Цена скупоценог метала је скочила, оборивши нови рекорд и превладавши психилошку баријеру од 1700 долара за унцу. Алитолико велика љубав према злату може данадува још један мехур, који ће одмах да пукне. Како се не би десило најгоре по светску економију, када инвеститори узимају своја средства и крију их у сламарицу, право је време да се размисли о увођењу светске резервне валуте, сматра експерт за престрајање светске финансијске архитектуре ИМЕМО РАН Дмитриј Смислов.

Најрадикалнији пројекат је замена долара јединственом универзалном светском валутом. У те сврхе још 70-их година планирано је формирање специјалних права позајмљивања. Тада Американци нису хтели да долар губи улогу монополске валуте, и тај план није био реализован. Али сада о њему се говори се чешће, при чему са разних страна. Ова идеја је била на програму Русије, са којим је она иступила на самиту двадесеторице у Лондону. Кина прилично упорно говори о томе сада. Многи економисти, чак амерички, размишљају о идеји замене долара неком новом резервном валутом.

Несумњиво, то је врло тежак посао. Многе земље чувају огроман обим резерви у америчкој валути. Између осталог, Кина држи облигације САД на суму од преко трилион долара. У Јапану их је нешто мало мање. Тешко је пребацити их у друге фондове, па и опасно је. За сада ауторитети у свету економије покушавају да обуставе панику на тржиштима, изјављујући о поверењу аемеричким државним облигацијама. Да ли ће то претегнути негативну прогнозу аналитичара и зауставити бекство инвеститора, не зна се, али другог јасног плана код водећих финансијских сила нема. И свест о томе само појачва панику.